Кандида аурис може да зарази уши и отворене ране, а такође може да уђе у крвоток и покрене озбиљну инфекцију у целом телу, наводи амерички Центар за контролу и превенцију болести. Плесан где живи ова гљивица лако се шири у здравственим установама, посебно међу пацијентима са катетерима или другим цевчицама које улазе у тела, пише Сајенс алерт.
Прикупљени подаци наговештавају да ће прилив пацијената са ковидом 19 у болнице такође изазвати нагли пораст броја случајева кандиде аурис, наводи се у извештају „Националне географије“.
Занимљиво је да су Сједињене Државе ове године већ пријавиле 1.272 случаја гљивичне инфекције, а то је око 400 одсто више у односу на број случајева пријављених током целе 2018. године. Број случајева у 2020. години можда је и већи од пријављеног с обзиром на то да је пандемија пореметила надзорне системе који се користе за праћење ширења гљивице.
„На несрећу, било је места на којима смо видели поновно бујање кандиде аурис“, рекао је др Том Чилер, шеф огранка за микотичке болести из Центра за превенцију болести. „Видели смо и да је ушла на интензивну негу неких болница, а такође и у неке јединице где су пацијенти са ковидом 19... Забринути смо да ћемо је се тешко решити."
Пацијенти могу дуго имати кандиду аурис“, што значи да гљивица може остати на кожи без нужног изазивања отворених симптома, „а кандида аурис може да опстане на површинама у здравственим установама“. Такође може бити изузетно тешка за лечење. Плесан кандиде аурис постоји у неколико варијанти које показују отпорност на различите врсте лекова.
Откако је идентификована ова гљивица 2009. године, забележено је неколико хиљада случајева широм света. Око 30 до 60 одсто људи широм света заражено гљивицама је умрло, иако су многи од њих истовремено имали и друге озбиљне болести, наводи агенција.
Доктор Анурада Човдари, професор медицинске микологије на Институту за плућне болести Валабхбај Пател на Универзитету у Делхију, рекао је за „Националну географију“ да пацијенте са ковидом 19 треба редовно тестирати на кандиду аурис, како би се тачно пратиле стопе инфекције и утврдило који антибиотски третмани, ако постоје, могу помоћи болесницима.
„Ако је не идентификујемо, онда не знамо да ли пацијент умире од ковида 19 или неке друге инфекције“, рекао је Човдари.
Прочитајте и:
