У тексту за РТ, Фауди каже да је кинеско Министарство спољних послова најавило санкције бројним америчким фирмама и појединцима због продаје оружја Тајвану, при чему је Вашингтон претходне недеље одобрио рекордну продају острву, вредну око пет милијарди долара.
Међу наведеним компанијама су „Локид Мартин“, „Боинг дифенс“ и „Рејтион“, па санкцијама Кина заправо удара у срж „америчког војно-индустријског комплекса“.
Међутим, шта специфичне мере значе, како ће се оне спровести и какав би могао бити њихов утицај, остаје да се види.
На први поглед ове санкције изгледају симболично. Ове војне фирме не послују у Кини и немају тржишни значај у Америци. Изузетак је цивилно крило компаније „Боинг“, које је и даље посвећено кинеском тржишту.
С друге стране, то не значи да санкције неће имати стратешке последице. Пре свега, Кина има огромну доминацију над „ретким земним материјалима“ потребним за америчку одбрамбену индустрију и уколико би ове санкције заиста узеле маха, могле би имати велики утицај на ланац снабдевања.
Друго, чак и ако су мере само симболичне, то је ипак упозорење Пекинга да би у будућности могао озбиљно да узврати на америчке акције.
Шта су „ретки земни материјали“? И зашто су важни? Назив се односи на 17 елемената који се првенствено користе у производњи свих врста предмета, укључујући електронику, возила и наравно војну опрему.
Природно, ови ресурси чине основу многих ланаца снабдевања широм света. Кина има готово потпуни монопол над овом индустријом. Једна студија је показала да је Кина „произвела приближно 85 процената ретких земних оксида на свету и приближно 90 процената ретких земних метала, легура и трајних магнета“. Године 2018. до 80 процената ретких земних материјала Америка је увозила из Кине, Вашингтон то зна и спрема се за непредвиђене случајеве.
Кина спремна да постане оштрија
Стратешке импликације су сасвим јасне. Америчка војска се за производњу своје опреме дубоко ослања на материјале увезене из Кине. Ако Пекинг пожели, ове санкције би могле да блокирају ланце снабдевања погођених фирми.
Међутим, да ли ће Пекинг то заиста учинити, питање је политичке воље, с обзиром на то да би Вашингтон тај потез третирао као велику ескалацију и оштро се осветио на кинеским фирмама попут „Хуавеја“. Такав потез очигледно није добра идеја, посебно уочи избора и био би само крајње средство у сценарију сличном рату. С обзиром на то, можда би било тачније тај потез протумачити као „хитац упозорења“ за оно што Кина може учинити — доказ да је спремна да постане оштрија према америчким фирмама.
Пре месец дана, Кина је објавила сопствену „листу ентитета“ — извозну црну листу која може забранити извоз или пословање са компанијама које се сматрају претњом националној безбедности, намерно напомињући оно што америчко Министарство трговине користи против кинеских компанија. Циљ је да се властито тржиште искористи против земаља које дискриминишу или повређују интересе кинеских фирми.
А ту је значајна и црна листа америчке компаније „Боинг дифенс“. Иако су санкције пажљиво избегавале цивилну подружницу „Боинга“, која снабдева комерцијалне авионе и има огроман посао у Кини, ипак је то јасна црвена застава да компанија није недодирљива. Како Пекинг тежи даљем развоју сопствених комерцијалних авиона, укључујући „комак Ц919“, могао би постати још тврђи у санкцијама.
Тајван—Црвена линија
С обзиром на све ово, кинеске санкције америчким одбрамбеним фирмама у пракси су мање политика, а више најава ствари које долазе. Иако Пекинг још није спреман да искористи америчку зависност од ретких земних материјала, јасно поручује да је спреман да предузме мере против америчких компанија тамо где сматра да треба.
Тајван је, с једне стране, огромна црвена линија за кинеску владу. Као што је илустровала војним вежбама, Кина сматра да мора постојати одређена демонстрација јасних последица по оне који је угрожавају, иако без метода које би могле да се покажу крајње дестабилишућим.
Пекинг развија сет алата и жели да знамо да је спреман да га користи уколико је то неопходно. Ове „промотивне санкције“ могу на више начина да покажу праве зубе и то је оно на шта треба померити фокус.
Прочитајте и:
