Нове искре старих тензија распламсале су се у недељу када су припадници деснице и левице разменили тешке речи на протестном окупљању десничарски оријентисане „Народне патроле“, на којем су први поручивали да ће „чистити своја дворишта“ ако чују да су „девијантни мигранти“ напали неког грађанина, док су други позивали на отварање граница и супротстављање „батинашима“.
Stanje stvari. #protest #izbeglice #narodnepatrole #levica pic.twitter.com/Ch28Ds8DXo
— Vanja Djuric (@Vanjuus) October 25, 2020
Протест, фашизам или политички спектакл?
Извршни директор Групе 484, која помаже мигрантима, Владимир Петронијевић сматра да последњи догађај није био сукоб између левице и деснице, већ манифестација екстремнодесничарског радикализма кроз „Народну патролу“.
„У суштини, то су групе које кокетирају са идеологијама за које смо веровали да су поражене 1945. године. Ово је једна врста континурианог понашања које је врло озбиљно за наше друштво. Ја ту не препознајем никакав леви радикализам нити мислим да он постоји на простору бивше Југославије, али зато имамо екстремно десни који је итекако присутан и све присутнији“, истакао је Петронијевић за Спутњик.
Он је додао да су мигранти свуда у Европи „згодна мета“, што је окарактерисао као последицу више различитих узрока. У њих убраја недостатак афирмације и промоције антифашистичких вредности у друштву, недовољну активност кривично-правних органа усмерену против националне, расне и верске мржње и политизовање.
„Шта је следећа фаза? Ви ћете да наставите, јер сматрате да можете да патролирате, легитимишете... Шта је следеће? То су врло озбиљни и девијантни поремећаји у нашем друштву, који су се посебно актуелизовали пред избијање пандемије и ескалирали током ње преко друштвених мрежа. Нико нема право да некога осуђује или да некоме чини и жели зло, пресреће и ограничава његова права, зато што је он тако решио, јер се то њему не допада“, напомиње Петронијевић.
Мигранти – политичка алатка
Социолог Владимир Вулетић тврди да је насиље које почине мигранти скоро невидљиво у односу на сво остало које се догађа у нашем друштву и указује на то да поједине политичке групе користе ксенофобију и стереотипе како би се истакле и постале видљиве.
„Мигранти су, практично, незаштићени. Они немају никакву организацију. Наравно, заштићени су законом неке државе, који мора да се спроводи када дође до насиља над било ким, па и над мигрантима. То су чињенице. Све остало је нека врста политичког спектакла с којим мигранти више немају много везе“, објашњава Вулетић.
Он предочава да на такве ситуације мигранти могу да одреагују на два начина, од којих су оба лоша. Први је да се повуку у себе, јер се не осећају добродошлим, што им изазива психолошке трауме. Други је да развију отпор и непријатељство према околини, што може да изазове агресију.
„То може да произведе додатне реакције кругова које смо малопре поменули. То је негативна спирала. Међутим, то се обично дешава када имате веће групе миграната. Код нас то још увек није случај. Ми смо и даље на ободу, на маргини друштва и нажалост су, пре свега, жртве људи који су и сами друштвени маргиналци који покушавају да своју социјалну позицију и видљивот учине већим и привуку пажњу обичних људи“, оцењује Вулетић.
Петронијевић сматра да окупљања попут јучерашњег свакако могу да изазову несигурност код миграната, али и наглашава да нико није изузет од кривично-правне одговнорности.
Према Петронијевићевим речима, у центрима за мигранте у Србији у ово доба године борави између 4.000 и 6.000 људи, док је ван центара до 2.000 особа. Током зиме бројчаност у центрима се повећава, а максимални капацитет је до 7.000 људи по центру.
У Србији тренутно има 14 прихватних и пет центара за азил. Прихватни се налазе у Прешеву, Обреновцу, Адашевцима, Принциповцима, Шиду, Пироту, Бујановцу, Врању, Дивљани, Димитровграду, Босилеграду, Суботици, Сомбору и Кикинди, а за азил у Бањи Ковиљачи, Боговађи, Сјеници, Тутину и Крњачи.
Мигранти у Србију углавном долазе преко Македоније и Бугарске, али и са тзв. Косова и из Црне Горе, и претежно се крећу ка Мађарској, Хрватској и Босни и Херцеговини. Ти путеви најчешће се укрштају у – Београду.
Подсетимо, „Народна патрола“ је десничарски оријентисана група људи која је у фебруару ове године пресретала мигранте у Београду и „забрањивала им кретање“ ван мигрантских центара у току ноћи и најављивала да ће „жестоко одговорити“ ако се њихова правила не буду поштовала и „мигрантско насиље“ настави.
Према раније изнетим тврдњама стручњака који прате миграције, проценат кривичних дела која почине мигранти је мањи од један одсто, а кроз Србију је за време мигрантске кризе 2015. и 2016. године прошло око 700 хиљада избеглица, углавном са Блиског Истока.
Прочитајте још:
