Повод за овакво реаговање консултанта и доброг познаваоца америчке политичке сцене била је изјава специјалног саветника за преговоре Београда и Приштине председника САД Ричарда Гренела током посете српској заједници у Милвокију.
Уприличена у оквиру предизборне кампање, посета Гренела Србима који су нескривени Трампови гласачи, донела је и једно „обећање“ Трамповог специјалца за Србију.
Гренелов притисак нек постане јефтинији гас
„Србија, која је до сада била енергетски зависна од Русије, сада ће добијати енергенте и из Сједињених Држава, што ће јој омогућити да убудуће доноси одлуке као независна земља, без притиска“, изјавио је Гренел и српски речено, остао жив.
Да ли је то била тек Гренелова реторичка пристојност у жељи да се у финишу кампање гост покаже у добром светлу, као брижан посленик Беле куће која мисли на постојбину америчких Срба?
Председник скупштине Удружења за гас Србије Војислав Вулетић сматра да у тој изјави нема ничег осим пуке реторике, јер у најскорије време не бисмо могли ништа да добијамо, зато што не постоји ниједан терминал где би Америка могла да испоручи гас који би дошао до нас.
„Мислим да је то потпуно нереално у овом тренутку, јер Американци немају на располагању те количине гаса које би могле да задовоље потребе Европе, према томе и нас. С друге стране, не постоје никакви терминали који би могли да приме тај амерички гас који бисмо могли да користимо. У догледно време, у следећих 10-15 година ми можемо да се ослонимо само на руски гас“, изричит је Вулетић.
Апсолутно реторички и на дугом штапу
На питање шта је са терминалом у Александропулосу у Грчкој који се помињао, он каже да је то и даље само у фази помињања да ће да се гради.
„Само је направљен пројекат и не зна се још који би гас могао да дође и где би могао да иде даље. Још нису нађени потенцијални купци који би могли да партиципирају у његовој градњи. Сваки гас који се производи као течни нафтни гас је скупљи, поготово амерички гас из шкриљаца. Он је најскупљи. Према томе, немогуће је упоређивати га са ценом гаса који се транспортује гасоводима“, истиче Вулетић за Спутњик.
Све је то апсолутно на дугом штапу и апсолутно је то реторичка изјава једног госта у посети српској заједници, нема дилему наш саговорник.
Дакле, Србија ће и даље, на Гренелову жалост и гледано из америчке визуре, бити зависна од руских енергената и одлуке доносити под „руским притиском“, уместо као независна држава, купујући нафту и гас код Американаца.
А како то Москва заврће руке Србији, али и осталим европским државама које у највећој мери енергетску безбедност заснивају на руској нафти и гасу, најбоље сведочи податак да су под санкцијама — Руси. Европска унија их је увела 2014. управо незадовољна руском спољном политиком и због тога је „награђена“ страшним притиском, најповољнијом ценом нафте и гаса на светском тржишту.
Непостојећи притисак САД дави Европу
За разлику од тог „руског притиска“, од оног непостојећег америчког Европа се једва брани. Мач америчких санкција великом броју фирми из најразвијених земаља ЕУ, пре свих Немачке, виси над главом зато што су се, као независне државе које самостално доносе одлуке, дрзнуле да граде гасовод „Северни ток 2“ и енергетски се обезбеде на најповољнији начин.
Мада Гренелову поруку из Милвокија у овом тренутку искључиво види као предизборни потез, Павловић ипак упућује на опрез:
„Можда га треба схватити озбиљно и рећи да ћемо ми, наравно, куповати јефтиније енергенте из Америке, кад и ако Америка обезбеди такву испоруку. Према томе, ми не робујемо никаквим руским интересима. Оног тренутка када нам Америка понуди јефтиније енергенте од руских, ми ћемо, наравно, куповати те јефтиније.“
А на питање да ли је онда Гренелова порука у ствари врста политичког притиска и како бисмо ми онда могли да решимо питање снабдевања енергентима без руских у овом тренутку, саговорник Спутњика одговара — па то ће господин Гренел да нам реши.
Пошто он зна да смо ми „притиснути“ најнижим ценама енергената из Русије, онда он вероватно зна како ће нам и понудити јефтиније, каже Павловић и иронично додаје:
„Што бисмо се ми тиме бавили? Оног тренутка када господин Гренел своје речи преточи у јефтинији течни нафтни гас од гаса који добијамо гасоводом, онда ћемо, и он не треба да се брине због тога, сасвим сигурно куповати тај јефтинији гас. Ми ћемо врло радо прихватити тај амерички притисак да купујемо јефтиније, али не и обрнуто. Не да купујемо скупље да бисмо доказали како нисмо под политичким утицајем Русије.“
Обе руке заврћу Немцима
Наш саговорник, ипак, сматра да се Гренелу и Американцима у једном мора признати доследност.
„Они тек обе руке заврћу Немцима који не смеју да заврше ’Северни ток 2‘, тако да су они у том свом лудилу доследни. Не може се то њима спорити. Него смо сви ми други у заблуди. И Кина прави гасоводе према Русији и Немачка прави гасоводе према Русији и Турска прави гасовод према Русији и заблудела Србија учествује у делу тог гасовода. И ми, јадни, учествујемо у тој светској заблуди у тим гасоводима према Русији“, саркастичан је Павловић.
Гренелу, међутим, исто тако не треба спорити ни то да се по сваку цену бори за интересе своје државе. То је признао и у истом разговору са Србима из Милвокија, препричавајући им догодовштине из своје недавне дипломатске каријере у Немачкој.
„У разговорима са немачким политичарима и канцеларком Ангелом Меркел стално су потезали питање зашто као амбасадор покушавам да доведем што више америчких фирми у Немачку, а не чиним ништа да обезбедим немачким фирмама да отворе своје канцеларије и бизнисе у Америци. Извините, то је посао за вашег амбасадора у САД, ја сам дошао овде да радим за Америку, не за Немачку“, одговарао сам.
Гренел на потезу
Искрено, нема шта. Да ли ће онда разумети и када се за тим поведу и друге државе, или ће бити по оној — Сила Бога не моли. Одговор се наслућује из недавног саопштења Стејт департмента и најаве санкција и фирмама које раде на балканском делу „Турског тока“ који пролази кроз Србију.
Енергетика је била незаобилазна тема и у Вашингтону приликом потписивања економског споразума, у коме је кратко наведено да ће наша страна „диверзификовати своје енергетске залихе“.
Председник Србије Александар Вучић је саопштио да Србија није пристала да се обавеже од кога ће куповати енергенте.
„Требало је да се обавежемо од кога ћемо и шта да купујемо, ми на то нисмо пристали. Да нам неко каже да морамо да купујемо скупљи гас од јефтинијег, нисмо желели да прихватимо“, рекао је он тада.
На потезу је дакле, ипак, Гренел — да нам саопшти да ли Србија, у складу са својим интересима, има право да доноси одлуке као независна земља, без притиска.
