Овако Александар Гајић из Института за европске студије коментарише изјаву америчког дипломатског представника при приштинским институцијама Филипа Коснета, да ће пет земаља ЕУ које не признају Косово променити свој став ако дође до промене у односима Београда и Приштине.
Коснет је косовско питање упоредио и са другим америчким успесима у посредовању у међународним споровима:
„Ко је мислио да ће Северна Македонија и Грчка постићи договор о имену, али догодило се. Људи су мислили да је немогуће да Уједињени Арапски Емирати, Бахреин или Судан изграде односе са Израелом, али то се догодило.“
Америка „зна“ да ће пет чланица ЕУ признати Косово
Коснетова изјава, дата „Телевизији Дукађин“, упућена је јавности косовских Албанаца, који су навикли на безрезервну америчку подршку, представља карактеристику америчке политике према Србији до 2016.
Од потписивања Бриселских споразума 2013 косовски Албанци су очекивали да ће САД радити на томе да Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка признају једнострано проглашену независност Приштине, каже Гајић.
„Амерички амбасадор изражава став који је пре 2016. био доминантан, у коме се показује да је крајњи циљ да се Србија примора да свеобухватним споразумом посредно призна Косово, допуштајући му да постане чланица међународних организација. На тај начин, европске земље које нису признале независност Косова, биле би дестимулисане. Рачуница је ту јасна — ако би Србија склопила споразум и пустила део своје територије који је прокламовао отцепљење, позиција држава које не признају независност Косова постаје беспредметна“, објашњава Гајић.
Карактеристично је да се овај став актуелизује у предвечерје америчких председничких избора, што индицира на то да се Стејт департмент нада да ће он након избора поново постати званична америчка политика, додаје наш саговорник.
С обзиром да се ради о старом плану, не мора да значи да се иза Коснетове изјаве крију праве америчке намере које стоје иза потписивања Вашингтонског споразума, али Гајић и ту има недоумица:
„Не можемо са сигурношћу да знамо хоће ли то бити званична политика Вашингтона у даљем току преговора, али индикативно је што Коснет говори у том правцу. То говори да постоје снажни импулси унутар Стејт департмента, који заступају став да се цео спор и односи Београда и Приштине могу решити тако што ће Београд бити принуђен да легитимише сепаратизам Приштине.“
Неке државе не би признале Косово и да га Србија призна
Према мишљењу нашег саговорника, у Коснетовој изјави постоји диспропорција између онога што би амерички амбасадор желео да се догоди и реалности, с обзиром да пет чланица ЕУ не признаје независност Приштине из својих интереса.
„Неке државе не би, чак и када би Србија постигла споразум који би имплицитно признао постојање друге државе на делу сопствене територије, то признале. Али, земље које немају непосредан проблем са сопственим територијалним интегритетом, нашле би се у незгодној позицији, да бране став кога се одрекла држава које се то тиче. Један део држава би у том случају вероватно одмах након таквог споразума признао независност Косова. Друге би истрајавале још неко време, али то више не би било битно, зато што би Косово ушло у међународне организације и број признања би врло брзо превагнуо“, сматра Гајић.
Све зависи од позиција Србије, њене снаге да одоли притисцима и да нађе дугорочно решење у преговорима са Приштином уз помоћ међународних посредника, додаје он.
Коснету у прилог не иду ни примери решених спорова које је навео, сматра Гајић. Они јесу били дуготрајни, али то је једина њихова повезница са проблемом Косова и Метохије.
„То нису државе које треба да признају независност друге државе на својој територији, већ које из одређених политичких, идеолошких или верских разлога нису признавале, рецимо, Израел. Друго, није било спорно да је Македонија суверена држава, било је спорно само име. Не може се спор око имена поистоветити са ситуацијом када неко покушава да отцепи петнаест одсто неке државе. Ма колико ти спорови били дугодеценијски, не могу се ставити у исту раван са Косовом и Метохијом“, категоричан је Гајић.
