Комшије са Дорћола једногласне: Хероји који су спасили девојчицу заслужују орден

Испред зграде у Високог Стевана 27 на београдском Дорћолу, дан касније гужва, храбри спасиоци су се вратили на место догађаја. Комшија Андрија Атанацковић каже да је све изгледао као на филму, са језивим сценариом.

"Било је страшно. Девојчица је вриштала пуних пет минута, можда и дуже. Помагајте! Помагајте! Горим! Баш у моменту кад су је извукли почео је да пада плафон. На њу су пале некакве даске. Биле су ужарене. Да је нису извукли, догодило би се најгоре", прича Атанацковић.

Пролазници стају, рукују се са јунацима, сви желе да честитају, жене плачу.

Комшиница из краја, Душица Учукало, пролазила је баш у тренутку када је трајало спасавање:

Јунаци заслужују орден Београда за храброст

"Изгледало је стравично, пламен се ширио, дим куљао. А момци, верујем, ма сигурна сам да ће они добити од града Београда по орден за храброст. Ја сам убеђена у то, они су спасили ту девојчицу од петнаест година. То су заслужили, имали су храброст велику, свака им част".

Сви момци хероји су из Панчева, где је и седиште фирме која ради фасаду на суседној згради, са које је неко од радника видео пожар. Одмах су потрчали.

"Ушли смо кроз зграду, пробали смо прво врата да развалимо, нисмо успели. Комшија испод је откључао, отрчали смо на терасу. Попео сам се на тај гелендер, она је пришла, прескочила ограду. Рекао сам јој да сиђе полако, да некако скочи, да ћемо да је ухватимо", прича нам најстарији спасилац Павле Гавура.

Лазар Ереш је грађевински предузимач. Каже нам да је само важно да је све прошло како треба.

"Срећа и њена и наша. Само ми је жао што није ишло брже, али једноставно, није било могуће. Дали смо све од себе, неко кад запомаже, граби за живот, то је страшно. Јуче сам цео дан био у сузама, како ли се она осећала у том тренутку, коју ли је муку и болове трпела у тим минутима. То су буквално били минути, ми смо је можда за десет минута скинули са терасе", каже Ереш.

Сузе и непроспавана ноћ

Он додаје да је срећан што има пријатеље са великим срцем. Питамо га како је ноћас спавао.

"Слабо, нисам спавао, мало је све ово шок. Мислим, све то видети, спасити нечији живот… А пре свега сам мислио шта ће бити с њом, да не буде све узалуд. Драго ми је да је већ данас боље, срећа што је она била присебна, што се није онесвестила од дима, чула је шта јој говоримо, сарађивала је".

Најтиши спасилац је Давид Ника, има 30 година, а на грађевини је последњих пет. Каже да још не може да сабере утиске.

"Сви смо некако били успаничени, само смо гледали како да помогнемо, шта да урадимо. Сви смо само кренули тамо, један по један. Не знам да објасним како сам се осећао, као да се све десило у секунди. Баш је било брзо", каже Ника.

Радио је адреналин

На место догађаја вратио се и Немања Држајић, најмлађи у екипи хероја, има 20 година, питамо га да ли се уплашио.

"У том тренутку уопште нисмо размишљали о страху, само смо ишли на то да помогнемо девојци. Мислим да нас је јако радио адреналин, тако да страха није било. Само желимо да се девојка што пре опорави, желимо јој све најбоље", каже Држајић.

Шеф је синоћ звао екипу јунака и рекао им да не морају данас на посао, али сви су дошли, нисмо затекли само Ненада Јанковића, јер помаже на другом градилишту.

Питамо их на крају, да ли су свесни да су медијске звезде. Кажу скромно да би оно што су јуче урадили, урадио свако.

"Хвала свима на честиткама, буквално нам се цела Србија јавља. Најважније је да је девојчица жива. Сада само желимо да завршимо посао и коначно одемо на пиво. Јесте ли ви жедни, оћете с нама?".