Гете Институт у Београду одлучио је да публика, у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, филмове уместо у биоскопским салама гледа бесплатно на интернет платформи МојОФФ.
Од седам остварења, српска публика ће имати прилику да погледа премијерно шест.
Шта ће бити са биоскопским филмом
Координаторка програма културе Гете Института и селекторка фестивала Сунчица Шидо за Спутњик каже да немачке редитеље последње две године окупирају „нови почеци или преломни периоди“.
„Прошле године смо се кроз мото фестивала питали шта после кризе, а данас се питамо шта ће бити са биоскопским филмом када сведочимо салама са трећином попуњених места. Ми смо то питање поставили и пре короне. Питали смо се, заправо, да ли неки програм да би био испраћен, мора да буде у форми догађаја, на који начин едукујемо младу публику и васпитавамо своју децу када је у питању филм“, каже Шидова.
Холокауст, миграције, робот
Фестивал ће сутра отворити аудио-визуелни спектакл „Берлин Александерплац“ немачког редитеља авганистанског порекла Бурхана Курбанија.
„Берлин Александерплац“, али и друга остварења покрећу важна питања о миграцијама, расизму и модерном ропству.
Из најмлађе секције Берлинала „Сусрети“ посвећеној изазовним делима независних и иновативних филмских стваралаца, пред српску публику стиже провокативан филм „Тhe trouble with being born“ Сандре Фолнер, настао према истоименом делу румунског филозофа Сиорана.
„Филм о егзистенцијалној кризи андроида Ели на први поглед делује као СФ, али он то није. Он рефлектује одређени аспект тренутне реалности преиспитујући категорије сећања, идентитета и рода. Редитељка каже: ’Ми живимо у друштву које је толико виртуелизовано да можемо своје мисли и осећања да предајемо и уносимо у друге људе‘“, напомиње Сунчица Шидо.
Адаптацију романа „Час немачког“ из 1968. године, послератног немачког писца Зигфрида Ленца, након екранизације 1971, доноси истоимени филм Кристијана Швохова.
„Као универзална парабола о томе шта фашизам може да учини појединцу, породици и заједништву, филм је значајан за садашњи тренутак јер покреће питање граница обавезе личне одговорности“, наводи Шидова, додајући да је реч о снажној адаптацији још једног књижевног дела.
У фокусу филма „Аудиција“ редитељке и косценаристкиње Ине Вајсе и Нине Хос у главној улози јесу, према речима селекторке, асиметрични односи, тема која је обележила многе немачке филмове представљене на овогодишњем Берлинском филмском фестивалу.
На програму „ГетеФеста“ биће и „Усмени договор“ Илкера Чатака, награђен Бронзаним медведом за најбољи филм, и он са темом миграција. Ту је i „Аurhaus“ Неле Леане Фолмар, филм смештен на југ СР Немачке раних ’80-их година.
„Атмосферичан филм заснован на дирљивом истоименом роману Бова Бјерга, невероватно је комичан и истовремено пун меланхолије, иако говори о депресији и осећају безизлазности“, истиче Сунчица Шидо.
Програм ће заокружити „Часови персијског“ Вадима Перелмана, канадско-америчког редитеља украјинског порекла, снимљен у руско-немачко-белоруској копродукцији, који је српску премијеру имао на „Дунав Филм фесту“ у Смедереву.
Нове перспективе у немачкој кинематографији
Саговорница Спутњика напомиње да немачки филм доживљава своју кулминацију последњих година, али да се тренутно воде дискусије у Немачкој о будућности кинематографије.
„Промене на фестивалима донеће друге перспективе, што се већ осетило ове године на Берлиналу самим тим што на његовом челу више није Дитер Кослик и то после две деценије. Мислим да ће бити мање црвеног тепиха и више нових увида“, додаје Шидова.
Прочитајте још:
