Инвестициони форум „Русија зове!“ је ове године, због епидемиолошке ситуације одржан путем видео-конференције, док су руски министри могли лично да учествују у дискусији.
Најзанимљивији говор на „министарском панелу“ било је излагање гувернерке Народне банке Елвире Набиулине, која је говорила о плановима за увођење дигиталне рубље. Према речима директора Централне банке, технологије су већ достигле фазу када је могуће коришћење дигиталне валуте на националном нивоу. Грађани и предузећа ће у овом случају добити алтернативу готовинском и безготовинском плаћању и моћи ће сами да одаберу где ће користити коју врсту новца.
Набиулина је признала да ће лансирање криптовалуте створити одређене проблеме у профитабилности банака, док људима предстоји да науче како да користе нови финансијски инструмент. Међутим, Централна банка очекује да ће погодност и свестраност дигиталне рубље неутралисати забринутост стручњака.
Председник Русије Владимир Путин, који је традиционално учествовао у другом делу заседања, већ се у потпуности прилагодио онлајн-формату и на питања одговарао са искреном емпатијом, као да је испред њега човек, а не екран.
У свом уводном излагању, председник је нагласио да је упркос тешкој епидемиолошкој ситуацији власт сада боље припремљена за рад у условима пандемије него у пролеће.
„Знамо како треба поступати и зато не планирамо увођење тоталних рестриктивних мера, покретање такозване националне изолације, када економија потпуно стане“, рекао је Путин.
Према његовим речима, одговор на раст оболелих у регионима биће „одређена решења која ће максимално омогућити безбедност људи и одржати континуирани рад предузећа и организација“.
„Наравно, у тренутним условима неопходно је прецизно подесити мере за подршку предузетницима“, приметио је Путин и искористио прилику да обавести о већ донетим одлукама.
Тако ће за мала предузећа која послују у услужном и угоститељском сектору, а за која се свуда уводе нова ограничења, бити омогућено одлагање плаћања пореза и доприноса за још три месеца.
„Такође је већ одлучено да се продужи мораторијум на заказане инспекције малих предузећа за целу 2021. годину", рекао је председник.
Међутим, нису планирани нови велики издаци због погоршања епидемиолошке ситуације.
„То би могло да се уради, али није неопходно. Неразумно повећање трошкова значи суочавање са оним ризицима које је тешко предвидети“, рекао је Путин и као пример навео хипотеку.
„Добро је што у Европи постоји љубазна тетка којој се увек можете обратити за помоћ!", рекао је Путин, не рекавши тачно о коме се ради, али аналитичари претпостављају да се ради о Ангели Меркел. „Али ми немамо од кога да тражимо помоћ“, додао је председник.
Према речима председника, он не види значајне проблеме у руској економији. Главни макроекономски показатељи остају стабилни. Резервни фондови су пуни. Број инвеститора на тржишту се повећава. Постоје могућности за развој.
„Генерално, пре сам оптимиста него песимиста и надам се да ће наши партнери то ценити“, рекао је Путин.
Учесници форума, који су се придружили дискусији из својих канцеларија у Лондону, Њујорку, Хагу и других локација, водили су руског лидера кроз тренутну економску агенду док нису дошли до судбоносног питања: како ће амерички избори утицати на глобалну економију?
Владимир Путин је навео: „Шта год да кажем, наши партнери ће се држати било чега како би доказали наводно руско мешање у изборни процес“. Али је задовољио њихову знатижељу. Трампова победа, рекао је, пружила би већу предвидљивост, јер је његова економска политика већ јасна. Али Бајден је у стању да изненади: у теорији би требало да појача социјалну потрошњу, а то, с обзиром да Сједињене Америчке Државе већ имају огроман државни дуг, може довести до непредвидивих последица за светску економију.
„Али ми ћемо се прилагодити“, уверава председник Путин. На шта је други учесник дискусије сугерисао да би Бајденова победа могла чак бити корисна за Русију, јер би ојачала рубљу у односу на долар.
Када су исцрпљена економска питања, учесници форума окренули су се политици, питајући председника о његовим плановима за уједињење са Белорусијом, као и изгледима за дугорочно решење сукоба у Нагорно-Карабаху.
Путин је уверио да Русија не форсира ништа што се тиче Белорусије и да неће искористити тренутну политичку ситуацију у републици - „све би требало радити искључиво на добровољној основи“. Према његовом мишљењу, Уговор о унији закључен 1999. године не захтева прилагођавања, а расправу са Минском би требало водити око тога које елементе овог плана треба применити, а којих се треба уздржавати.
У Нагорно-Карабаху, како је навео, главни задатак остаје исти - зауставити сукобе. После тога ће бити могуће сести за преговарачки сто и, уз учешће Турске и европских сила, покушати да се пронађе консензус и равнотежа интереса.
Путин не губи наду и наводи: „То је могуће урадити“.