Још један брутални напад у Француској имао је као исход смрт троје људи, након што је у четвртак терориста који је држао нож напао вернике у катедрали Нотр Дам у Ници.
Председник Француске Емануел Макрон напад је већ назвао терористичким чином, а Француска је свој систем упозорења за националну безбедност подигла на највиши ниво.
Напади екстремиста и пре сто година
Напад није изненадио Гада Шимрона, коментатора и бившег оперативца Мосада (израелске шпијунске агенције), који је своје ставове изнео за међународни Спутњик.
Као неко ко се годинама бави темом безбедносних претњи, каже да Француска има дугу историју напада на цивилне, а понекад и војне циљеве.
Историја терористичког насиља у земљи датира с краја 19. века, када су анархисти починили бомбашке нападе у главном граду и извршили атентат на француског председника.
У 20. веку, током борбе Алжира за независност од Француске и ослобођање, Фронт националног ослобођења напао је француске циљеве на копну и у северној Африци .
Сада је, међутим, тероризам променио свој облик, попримивши облик исламског радикализма, чији се корени могу пратити до краја ’60-их, када је Француска отворила врата за имиграцију из бивших колонија те државе у северној Африци.
Тада су се хиљаде људи преселиле у Француску Републику у потрази за послом и бољим могућностима. Многи су успели да се интегришу у француско друштво, али већина је била жртва неједнакости и дискриминације, нешто што је млађу генерацију гурнуло у екстремизам.
Да ли је терор незаустављив?
Понекад овај екстремизам произлази из жеље за подражавањем других екстремиста. У другим случајевима, потиче од жеље да се привуче пажња, али без обзира на разлог, Шимрон каже да је практично немогуће обуздати тај феномен.
„Оно што данас видимо је талас такозваних напада усамљених вукова. Изузетно је тешко борити се против њих, јер чак ни најбоље светске безбедносне агенције не могу продрети у ум сваког муслиманског екстремисте у Француској. И то је такође разлог зашто ћемо их још виђати.
У земљи у којој је десет посто становништва муслиманске националности и где се радикалне идеје често шире у џамијама, спортским и културним центрима широм државе, то предвиђање је забрињавајуће.
У покушају да зауставе ширење тог феномена, француске власти већ су почеле да нападају радикалне џамије и друге муслиманске институције за које сматрају да су средиште екстремизма, али Шимрон сумња да ће овакве акције довести до победе над терором.
„Француске власти не могу превише радикално да реагују на ситуацију нити да одлуче да затворе све џамије у земљи“, каже он, мислећи на потенцијалну изборну моћ муслиманских гласача. „Због тога француске власти треба да ходају као по јајима и уложе велике напоре у људску и електронску интелигенцију како би спречиле да се таква дела догађају“.
Сарадња са другим државама које се боре против тероризма
Француска је већ предузела неопходне кораке у том правцу. Њена сигурносна агенција, ДГСЕ, чији посао укључује надгледање исламских група, има годишњи буџет већи од 830 милиона долара. А 2015. године, након низа смртоносних напада, Француска је интензивирала размену обавештајних података са низом европских земље, као и са Израелом, у покушају да уоче оне који се усуде да оспоре националну безбедност.
Али Шимрон верује да Француска заиста не може да се учи на искуству Израела, који је био релативно успешан у суочавању са сопственим безбедносним претњама, због веома „различите природе околности две државе“.
Уместо тога, он сугерише да Француска треба да улаже веће ресурсе у праћење и мапирање оних који представљају потенцијалну опасност и гледају у очи екстремизма, без забијања главе у песак.
„Француска и читав свет се буде 2015. (током таласа терористичких напада). Париз је био опрезан када је те нападе назвао исламским терором. Сада се то мења. Вирус политичке коректности је нестао и људи се више неће устручавати то да изговоре.“
Прочитајте и:
