Све ове друштвене и културолошке промене утицале су и на трендове и стандарде у одевању. Многе модне иновације, уведене управо у то време, заувек су промениле одевне навике и учиниле људско кретање лагоднијим и растерећенијим.
Ослобађање жена
„Рат је оставио велики печат на моду и на све друге сегменте живота двадесетих година. Значајне промене у моди догодиле су се и пре почетка Првог светског рата, јер су већ тада делимично избачени корсети. Након завршетка рата, жене су почеле више да раде, у већој мери су обављале неке до тада искључиво мушке послове, што је, наравно, довело и до прилагођавања њихове одеће. Мода је постала функционалнија, хаљине и сукње су скраћене, а у одевање су уведени и нови материјали, лежернији и растегљивији, попут жерсеја или вискозе. Све је то прилагођено животу жена које су почеле да одлазе на посао, које су користиле бицикле, јавни превоз, аутобусе и возове“, напомиње у разговору за Спутњик, костимографкиња Јелена Стокућа, ауторка костима за представу „Велики Гетсби“, која се одвија управо у тој епохи.
Флепер девојке у брзом ноћном ритму
Модеран је постао такозвани дечачки изглед, па су поједностављене и фризуре. Жене су скраћивале косу до браде, а тај измењени женски портрет диктирао је и нови начин шминкања, као и облик шешира којима је постепено скраћиван обод.
Дечачки изглед се, међутим, пренео и на вечерње тоалете. То је била ера веома живог ноћног живота, који је био обојен звуцима џеза и испуњен ритмовима фокстрота, чарлстона, свинга, америчког танга и других плесова.
„Хаљине су пратиле разиграност такозваних флепер девојака, које су уживале у градском животу и окупљале се у џез клубовима. Женска силуета је била продужена у струку, а од струка до колена хаљине су биле проширене и обогаћене додацима који су олакшавали плес. Све је било украшено мноштвом шљокица и реса“, напомиње наша саговорница.
Успон чувене Коко Шанел
Управо двадесетих година на модној сцени се појавила и чувена Коко Шанел, која је у великој мери утицала на трендове у одевању пратећи потребе свакодневног живота.
Једна од њених иновација било је и увођење мушког одела и панталона у женско одевање, које су касније, тридесетих година, одушевљено прихватиле многе глумице, попут Марлен Дитрих.
Поред Коко Шанел, у то време биле су веома запажене и Мадлен Вионе и Жан Ланвин.
„Све су оне биле, пре свега, мајстори кројачког заната, што им је омогућило да одевање прилагођавају свакодневним потребама људи и да диктирају модне трендове. Шанел је скраћивала одећу, док је Вионе волела да прати форму тела. Посебно је била инспирисана Исидором Данкан и потребом да се телу пружи слобода покрета. То је било такозвано 'кројење из шреха', односно креирање одеће тако да материјал буквално обухвати тело и да прати његову линију“, прича Јелена Стокућа.
Лежернији мушки стил
Промене су обухватиле и мушку моду, мада су биле мање изражене у поређењу са женским одевањем. Све већа популарност разних спортова и потреба за рекреацијом утицали су на увођење лежернијих материјала и у мушке одевне предмете.
На мушким оделима струк је, као и у женској одећи, био мало повишен, носили су се шири, шпицастији ревери, а био је шири и распон рамена. За двадесете године је карактеристична и појава двобојних мушких ципела.
Женска обућа је двадесетих година била веома женствена, с високим потпетицама, истањеним због плеса. Ципеле су биле разнобојне и украшене елегантним каишићима који су формирали слово Т, а правили су се од сатена, или коже и били украшени штрасом.
Велику популарност у том периоду доживео је биоскоп, тако да су многи вечерње изласке проводили гледајући звезде немог филма. Глумци и глумице, не само из Холивуда, него и их читаве Европе, утицали су на ширење модних трендова. Модне иконе су биле глумице попут Мери Пикфорд и Луиза Брукс.
Поред мноштва детаља и украса на одећи, као што су крзно, чипка, шљокице, перлице и ресе, жене су почеле да носе велику количину накита, јер им је била доступна бижутерија.
„Док су раније били популарни дијаманти, бисери, накит који је био изузетно скуп, сада је бижутерија постала доступна много ширем слоју становништва“, напомиње Јелена Стокућа.
На промене у одевању и стилу живота у великој мери је утицао развој технологије, која је примењена и у текстилној индустрији. Технолошки напредак је утицао, пре свега, на разноврстност материјала, посебно памучних.
Кад падне киша у Паризу, у Београду отварају кишобране
Мода у Србији двадесетих година може се описати пошалицом из тог времена: Када падне киша у Паризу, у Београду се отварају кишобрани.
„Мода је долазила код нас великом брзином, посебно из Париза, уопште нисмо каснили за трендовима. То кашњење се десило касније, крајем тридесетих година, због економске кризе. Тада смо почели сами да стварамо моду, јер смо на то били принуђени. Људи су преправљали стару одећу, оплемењивали је разним додацима, мало мењали кројеве, јер нису могли да прате кретање моде пред почетак Другог светског рата“, наводи наша саговорница.
Важан извор информација о модним трендовима били су журнали, у којима се, поред моде, могао пратити и филм. Једна од наших најплоднијих илустраторки за модне часописе била је Милица Бабић Јовановић.
Авангарда и арт деко у моди
Двадесетих година дошло је и до великог процвата уметности, појавили су се многи авангардни песници, сликари и други ствараоци, који су, такође, били инспирација креаторима модних трендова.
„Сви су се они дружили. Данас можемо видети фотографије Жана Коктоа с Коко Шанел, која је радила костиме за његове представе. Она је креирала костиме и за два филма у Холивуду, али и за театар Сергеја Дјагиљева, за Вацлава Нижинског. Мадлен Вионе је била под великим утицајем грчке уметности, као и Исидоре Данкан. Веома је важан био и утицај арт декоа на моду. Тај стил је био присутан свуда, у уметности, архитектури, ентеријеру, чак и на аутомобилима. Подразумевао је једноставне, али гламурозне линије. Емпајер стејт билдинг је настао управо у том периоду, у том стилу“, наводи Јелена Стокућа.
Из данашње перспективе мода двадесетих, као и читава епоха, делују веома напредно и модерно. Ипак, данас је много теже разликовати трендове и стилове у одевању, јер се, како напомиње Јелена Стокућа, технологија муњевито развила.
„Ми смо бомбардовани свакодневно разним новинама, тако да не можемо ни да сагледамо промене. Трендови се данас смењују сезонски, а не по декадама као раније, мада је и унутар самих декада било промена. Данас постоји микс свега и свачега. Постоји и униформисаност, али на другачији начин у поређењу с ранијим временима. Сада сви носимо фармерице, али имамо и више могућности за комбиновање гардеробе. И живот је разноврснији, па имамо и дневни, и пословни, и спортски, и вечерњи стил одевања, и високу моду“, подсећа Јелена Стокућа.
