Решеност митрополита Амфилохија да постане свештеник Српске православне цркве, епископ Атанасије описао је причом о догађају који се десио на светог Илију, 2. августа 1956. Тада је на скупу омладине, Ристо Радовић, осамнаестогодишњак, показао своју физичку снагу. На скупу се нашао и тадашњи комунистички вођа Црне Горе Блажо Јовановић.
„И овај му понуди државну стипендију да студира ДИФ. А Амфилохије је пред свима одговорио: „Ристо Ћиров биће српски поп!“. То је одјекнуло као они громови у „Горском вијенцу“ са Ловћена“, прича Јефтић.
Пријатељство са оцем Јустином Поповићем
Обојица српских владика били су ученици једног од најзначајнијих теолога и мислилаца православног света – оца Јустина Поповића, који је у СПЦ канонизован као свети Јустин Ћелијски. Свети Јустин имао је великог утицаја на Амфилохија и између њих двојице развило се велико пријатељство.
Према Атанасијевим речима, Амфилохије је све време постдипломских студија, које је проводио и у Риму, одржавао везу са Јустином.
„Око 1964, упутио му је једно сјајно писмо, које смо објавили, о савременим кретањима и о екуменизму. Отац Јустин је одговорио да постоји богочовечански, православни екуменизам, за разлику од римоцентричног. Требало је да се врати после студија у Риму, међутим, са оцем Јустином се договорио да пређе у Грчку, да тамо докторира. И он је тамо отишао, па се на Кефалонији замонашио код једног дивног владике, Прокопија, али само у расу и мантију јер је хтео да га отац Јустин замонаши. Тада је добио име Амфилохије јер у то време отац Јустин преводио житије светог Амфилохија иконијског из Мале Азије“, каже Атанасије.
Атанасије се присетио и Амфилохијевих беседа на теолошким скуповима. Један од њих, који је одржан на Криту, где је Амфилохије говорио о томе шта је монах, остао му је у посебном памћењу:
„Како је монах онај који се спушта на нулту тачку, одакле нас је Бог из небића покренуо у биће. И како се ту поистовећује са сваким људским бићем. Да ту, онда, нема да некога презире или да се сматра светим а друге грешним. То је тако оставило дубок утисак и то је био Амфилохије“.
Преко жице до оца Пајсија – Црногорцу ни на Светој Гори не можеш побећи
Митрополит Амфилохије провео је извесно време и на Светој Гори, где је имао прилике да учи од чувеног оца Пајсија. Неколико година касније, њих двојица су заједно посетили манастир Хиландар и желели су да се са Пајсијем сретну. Пајсијева келија, међутим, била је опасана жицом коју је овај поставио, према Атанасијевим речима, како би се осамио, а на капији је било звоно.
„И сад, Пајсије оцени да ли да изађе или да не изађе. И обично чекамо пола сата и ако не изађе, ми одемо. Међутим, Амфилохије га зна, па оде око те жице, па на један грмић, па се са њега прескочи та жица. А Пајсије каже: „Ма од Црногораца не можеш више ни у Светој Гори да се сакријеш“ и онда нас је примио и разговарали смо. Много га је волео“, каже Атанасије.
Косово, које је Амфилохије стално обилазио и где је сахрањивао жртве албанских злочина извршених након уласка међународних трупа, Амфилохије је, према Атанасијевим речима, доживљавао и преживљавао.
„Амфилохије је јунак, али је више човек – има чојство као такво. Као пастир, дивно служи. Он је све радио полако, и ево – монаши, отвара цркве, рукополаже. Не да нема мане, али он их надмаша врлинама. Ко је без мане? Али, те мане потапа у велико море свога смирења, своје благодатне љубави и свога саможртвенога служења Христу и своме народу“, каже Атанасије.
Прочитајте још:
