Србија је ове недеље, први пут од почетка епидемије, почела дневно да бележи више од 1.000 нових случајева заразе корона вирусом.
Епидемиолози свакодневно апелују на грађане да се придржавају епидемиолошких мера како би се зауставило ширење заразе, а нових ограничења за сада нема.
Председник Србије Александар Вучић је након последњег састанка са директорима ковид бoлница изјавио да ће о евентуалним новим мерама одлучивати Кризни штаб, као и да не постоји други избор осим оштрог кажњавања кршења постојећих, јер „не можемо да затворимо нашу економију“.
Здравствени систем стабилан
Државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек, каже за Спутњик да је здравствени систем у Србији стабилан и да је укупна ситуација под контролом, не апсолутном, али задовољавајућом.
„Јесу бројке забрињавајуће, али нема места за панику. Ипак смо ми у овом тренутку и са оваквим бројкама у европском врху у борби против короне. Једноставно, плаћамо цену неодговорног понашања у последњих неколико недеља и нажалост мислим да та цена није коначна и очекујемо да ће се у наредних две недеље ове бројке увећавати. Али, здравствени систем, држава, Влада и Министарство здравља предузели су заиста све што је у њиховој могућности да одолимо нападу трећег таласа колико год он да буде јак. Искуства из првог и другог таласа нам помажу“, тврди Ђерлек.
Према његовим речима, првог децембра биће отворена највећа ковид болница у Батајници која ће имати 250 места за интензивну негу и 750 за полуинтензивну. У Крушевцу ће нова болница имати 500 места за најтеже пацијенте.
Пацијенти који немају ковид један од приоритета
Он указује да је брига пацијентима који немају ковид један од приоритета, пошто они чине између 80 и 90 посто свих пацијената, па се не сме дозволити да они због фокуса на ковид буду ускраћени квалитетне здравствене заштите.
„У првом и другом таласу су, морамо признати, нон ковид пацијенти трпели и чекали на специјалистичке прегледе, али ми у овом тренутку не желимо да се све болнице претворимо у ковид болнице и не можемо цео фокус да ставимо на борбу против ковида. Желимо максимално да се посветимо хроничним болесницима и наравно да ће они колико год био тежак трећи талас ипак имати много квалитетнију здравствену заштиту него што је то било у време првог и другог таласа“, каже Ђерлек.
Упитан, да ли ће као у Хрватској и у нашој земљи бити потребна потпуна здравствена мобилизација, Ђерлек каже да је тренутно активирано доста младих лекара који су на обуци из области анестезије и рада са ковид пацијентима.
Наш саговорник признаје да је ковид ушао у здравствени систем, али да су то за сада спорадични случајеви који не могу да угрозе његово функционисање. Важно је, како каже, да се не изгуби ниједан „војник“ у овој борби, и наглашава да је сваки здравствени радник битан.
Заштита здравствених радника
„Наш основни циљ је пре свега да заштитимо наше здравствене раднике јер ово ипак траје, ушли смо у осми месец. А према прогнозама СЗО и наше струке ово ће трајати и наредне године у неким таласима. Зато смо и апеловали, и била је обавезна вакцина против грипа за наше здравствене раднике, јер и они морају да се заштите пошто и код њих може да дође до судара сезонске респираторне инфекције и короне. Нажалост, корона јесте почела да улази у наш здравствени систем, али у овом тренутку то је још увек спорадично, и наш основни задатак је да бринемо о здравственим радницима јер једино ту може да дође до озбиљног проблема који би угрозио здравствени систем“, упозорава наш саговорник.
Једина шанса да се ситуација у здравству одржи под контролом је према речима нашег саговорника да се успори ширење заразе. То је могуће уз поштовање епидемиолошких мера, а по његовој оцени одзив грађана за вакцинацију против грипа јесте један од показатеља да је велики број људи у Србији одговорио овом захтеву.
Пооштравање казнене политике
„Друга ствар како ћемо успорити вирус јесте пооштрена казнена политика за непоштовање епидемиолошких мера, и тренутно је су у припреми измене Закона о заштити становништва од заразних болести где ће се тачно прецизирати како ће се та казнена политика спроводити и дефинисати кућни карантин на бољем принципу. У овом тренутку заиста не желимо да причамо о затварању земље, о угрожавању кретања наших људи. То ће бити нека од последњих мера ако будемо морали, и наравно ту одлуку ће предложити струка односно епидемиолози, али се надам да ћемо се изборити и да нећемо имати толико новооболелих и хоспитализованих да морамо посегнути за тим непопуларним мерама“, каже Ђерлек.
Директорка Института за онкологију др Даница Грујичић сматра да је здравствени систем у Србији „положио испит“. Она не очекује достизање броја хоспитализованих који је забележен у јулу. Али такође наглашава да су здравствени радници изузетно оптерећени и да им својим понашањем треба помоћи.
Пацијенти се љуте, а неко седи у кафићу
„Ми се убисмо радећи. С друге стране, долазимо у ситуацију да ми који нисмо у ковид систему, а одговорни смо за онколошке болеснике, за кардиоваскуларне болеснике, морамо да их проверавамо на улазу, они морају да попуне анкету да ли су били са неким у контакту ко је заражен, морамо да им меримо температуру. Задржавамо их, они мучени стоје напољу, јер једноставно не можемо да их пустимо унутра. Нису све болнице опремљене са чекаоницама у које може да стане пет хиљада људи. И они се муче, муче се здравствени радници. Пацијенти се љуте на нас јер ми морамо да поштујемо протокол, а неко седи у кафићу“, каже наша саговорница.
Она закључује да је неопходно да се сви придржавају елементарних ствари како би могло да се ради у свим сферама. То подразумева да нема великог окупљања, гужви, као и да млади не требају због короне да зауставе своју младост, али да ипак морају мало да се ограниче.
