И природа и магија
Древна Русија је била један од центара развоја медицине у прошлости, која није мање важна од тибетанске методе или источних наука о лечењу. Систем лечења Словена заснивао се на две главне области враџбине и лечење биљем.
Богата природа омогућила је да се њени дарови користе као важне компоненте за напитке и лековите тинктуре. Можда неко неће веровати, али чињенице говоре саме за себе - у прошлости су људи били ређе болесни него сада. Поред тога, Русија је често била центар војних конфронтација, што значи да је требало пружати прву помоћ рањеницима.
Лечење биљем се и данас примењује, али како су помогле враџбине? Цела ствар је у томе што ефекат од њих није био ништа мањи. Разлог томе није био у самим изговореним речима, већ у њиховом звуку. Било који савремени физичар сложио би се да звучни таласи могу утицати на човека на различите начине. Стога су се учесталост изговорених речи и њихов утицај на човека мењали у зависности од његовог стања.
Наравно, овакво лечење је могао да обавља само обучен човек. Најчешће су то биле вештице, које су се од детињства упутиле у тајне знања о човековој души и телу и вежбале своје вештине дуги низ година. „Плацебо ефекат“ је заснован на веровању пацијента у чудесан опоравак.
Духовност Словена, њихово јединство са природом и хармонија живота заиста су показивали добар утицај на здравље.
Чудотворне бање
Да ли је могуће замислити Русију без бања? Оне су помагале у лечењу многих болести. Терапије водом су биле обавезне за пацијенте са заразним болестима. Коришћене су метода у којима су пацијентима секли нокте и косу, а онда су их спаљивали. Ватра, која има моћ чишћења, требало је да уништи болест која се налазила на праменовима косе.
Древни словенски народи поделили су људско тело на три главна дела, чији је утицај такође био различит. Центри су били стомак, срце и теме главе. Ова подела је симболизовала физичку хармонију. Ако су све компоненте тела биле у међусобној хармонији, тада се особа осећала здраво, међутим, поремећај активности једног система могао би довести до болести другог дела, и зато су Словени захваљујући овом систему знања успоставили јединство људског тела.
Ова подела нам открива да човек, према схватању старих Словена, није био само физичко тело. Душа и свест, односно срце и чело, нису били ништа мање важне компоненте. Стога је лечење морало бити повезано са свим аспектима, не ограничавајући се само на телесни опоравак. Овај приступ лечењу био је заиста јединствен.
Помоћ из природе
Природни лекови Словена изазивали су дивљење код других народа. Херодот у својим списима помиње бели лук. Он је изненађен чињеницом да Словени и прехладу лече овом биљком. Што нам сугерише да Грци у то време још нису открили невероватна својства ове биљке. Управо је сок од белог лука помогао да се избегне епидемија куге међу Словенима.
Слушајући савете врачева, људи су трљали своја тела белим луком помешаним са травом, која се у народу звала змијска трава. Ова комбинација је била одлична у борби против вируса и штетних бактерија. Чак и у наше време научници настављају са проучавањем бројних лековитих својстава белог лука, којих су наши преци били свесни.
Дрвеће је такође помагало у лечењу. Најчешће су се у медицини користиле гране и лишће брезе и храста. Такође су коришћени и чајеви од четинарског дрвећа који су помогли током прехлада или или промуклости. Ликери од бобица и мед су исто били заступљени, јер садрже витамине и хранљиве састојке.
Изненађујуће је да је словенска хирургија много утицала на грчку медицину. Наши преци су знали како да исправе ишчашења и лече озбиљне ране, у екстремним случајевима и да ампутирају удове. Користили су корен зељасте биљке мандрагорке.
Често се питамо, како су раније, када није било високих технологија и савремених метода лечења, људи остали здрави и чак здравији од нас? Одговор на ово питање отвара свет словенског знања о лечењу. Тајна наших предака није била технолошки, већ духовни приступ, када људско тело није било одвојено од ума или душе. Можда је управо то оно што ће нам објаснити како да победимо оне болести против којих је савремена наука немоћна.
