Лилијана Симеонова из Историјског института при Бугарској академији наука каже да се у у пуном називу – Дан бугарског просвећења, културе и словенске писмености – акценат ставља управо на словенски свет јер су се ћирилицом користили и други народи а не само словенски.
„Не треба подстицати тај русизам – православни словенски свет. То су нам наметнули споља јер Русија воли да ставља акценат на словенство, пренебрегавајући конкретан допринос Бугарске, ограничавајући га“, рекла је она.
Иницијатива ВМРО може да доведе до тога да Русија и Србија почну себе да сматрају центром словенског света, упозорио је шеф катедре древне историје Историјског факултета при Универзитету у Софији Александар Николов.
„Наравно, ћирилица је настала у Бугарској. Управо је Бугарска била први центар словенско-византијске цивилизације, то је искључиво наш допринос, треба тиме да се поносимо. Не смемо да допуштамо другим земљама да узурпирају то наслеђе. Чини ми се да ако склонимо ‘словенска писменост’ из назива празника, даћемо простора управо Русији и Србији да узурпирају то наслеђе“, сматра Николов.
Декан Филолошког факултета Југо-западног универзитета „Неофит Рилски“, сматра да дискусија о овом питањима треба да буде широка и смирена, а аргументи научни, а не политички.
Магдалена Панајотова каже да то што ће се избацити реч „словенски“ неће учинити да буду већи Бугари.
Она додаје да не би требало ништа мењати.
О покушајима бугаризације подручја Србије и Северне Македоније поводом дана словенске писмености говорио је раније потпредседник Академије наука Републике Српске Слободан Реметић, лингвиста чије је уже поље рада изучавање дијалеката:
