Вратити простору примарну намену
„Сходно утврђеном стању на терену и чињеници да се наведени радови изводе без утврђених услова за предузимање мера техничке заштите и сагласности на пројекат и документацију Завода за заштиту споменика културе града Београда, са становишта службе заштите непокретних културних добара, неопходно је стаклене панеле и остале елементе који су измештени вратити у првобитно стање и тако простору вратити примарну намену - изложбени простор, како је и дефинисано недавно реализованим пројектом реконструкције”, наводе у Завода.
У писаном одговору на питања Спутњика, из Завода кажу да су радови у Музеју савремене уметности у „супротности са идејом која је реализована приликом недавне реконструкције Музеја”.
„У оквиру изведених обимних радова на реконструкцији, рестаурацији и конзервацији објекта, предметни простор је оформљен за предах посетилаца и снабдевање и припада бочном улазу у музеј, који истовремено има и намену службеног улаза. На тај начин је јасно издиференциран као услужни, секундарни у односу на расположиви и примарни изложбени простор који музеју недостаје”, појашњавају у Заводу.
Виктор Киш враћа стаклену преграду
Вршилац дужности директора Музеја савремене уметности Виктор Киш је, поводом решења Завод за заштиту споменика културе града Београда, саопштио да ће стаклена преграда бити враћена у првобитно стање.
Киш је у саопштењу достављеном медијима навео да је „руководство Музеја савремене уметности још током прошле недеље обавило усмену консултацију са Заводом и да му је речено да је за природу овакве промене ентеријера, мишљење Завода непотребно”.
„Упркос усменој консултацији у којој нам је објашњено да таква врста промене ентеријера – премештање стаклене преграде - не захтева дозволу Завода, јер нису у питању грађевински радови, послали смо и писмени захтев за издавање мишљења у вези премештања стакла с једне на другу позицију. Званичан одговор надлежне институције добили смо тек након што смо о истом обавештени из саопштења за медије Министарства културе и информисања, које је апеловало на Завод за заштиту споменика културе да утврди тачно стање на терену“, прецизирао је Киш.
Изложба је завршена, потребно место за одмор
Његова одлука да уклони дело Зорана Тодоровића „Топлина” са којим је аутор 2009. године представљао Србију на Бијеналу у Венцији и да организује изложбу „Љубав је љубав: радост венчања за све” Жан Пола Готјеа на петом спрату Музеја, изазвала је претходних дана реаговање кустоса музеја, УЛУС-а и Асоцијације Независна културна сцена Србије.
Киш је у ранијој изјави медијима рекао да је изложба „Рефлексије нашег времена: Аквизиције Музеја савремене уметности 1993-2019”, због пандемије продужена за месец дана, „у пуном формату формално завршена” те да се сада та „изложба форматира у облик сталне поставке, која ће трајати до марта 2021”.
Уз извињење Зорану Тодоровићу што га, како је напоменуо, „кустоси Музеја нису на време обавестили да је изложба формално завршена”, Киш је нагласио да је тамо где је стајао рад „Топлина”, у будућности планирано место за одмор и да ту нема услова за кафић.
„У питању је само место где ће публика након дугог разгледања моћи да седне, сабере утиске, можда продискутује и да се освежи кафом или водом из аутомата. Сваки музеј на свету има и ресторан и кафе, јер то јесте поштовање сопствене публике”, подвукао је Киш.
Директор који је способан да води музеј
Члан Управног одбора Музеја савремене уметности и некашњи вршилац дужности директора те институције Владислав Шћепановић рекао је за Спутњик да постоји пројекат да се кафић направи напољу.
„Новац дат за изложбу венчаница Жана Пола Готјеа, која не треба да буде у Музеју савремене уметности, може да се уложи у изградњу кафића и да се настави са излагачком активношћу у читавом музеју”, рекао је Шћепановић.
Шћепановић сматра да је све ово резултат незнања вршиоца дужности директора о процедурама вођења музеја.
„Немам друго објашњење како је до овога дошло. Ми, као Управни одбор, једино можемо да споведемо адекватан конкурс и изаберемо директора који је способан да води музеј”, рекао је Шћепановић уочи сутрашњег састанка УО на коме ће, како је најавио разговарати о условима за расписивање новог конкурса за директора.
Шћепановић је нагласио да Управни одбор није био упознат са радовима у приземљу Музеја.
„Директор нас је упознао само са плановима за изложбу Готјеа, са којом се ја одмах нисам сложио”, казао је Шћепановић.
Прочитајте још:
