Медији у Србији у недељу су преносили праву драму са Великог крша на који се упутила група од осамнаест рекреативаца из Новог Сада.
Један од њих је Страхиња Маријановић који је захвалан Спутњику што га је позвао да би, како каже, разјаснио шта се заправо догодило.
Погрешно скретање на Великом кршу
"Није било потребе ни за каквом интервенцијом, јесте да смо дошли до једног дела где нисмо знали како да изађемо, али више зато што нас је умор стигао, па смо превидели једно скретање где је стаза зарасла. Речено је да смо били без опреме и без лампи, што није истина. Цела група је имала штапове, лампе, пет година искуства у планинарењу", истиче Марјановић.
Он додаје да је као неко са највише искуства у групи успео да спусти екипу са опасне стрмине, након што се консултовао са дежурним у Горској служби спасавања.
"Они су дошли и чекали нас на ливади, то је могао било ко. Могао је да дође било који сељанин да нас дочека доле, ја сам их спустио сам", тврди Марјановић и додаје да цела екипа планинари скоро сваког викенда и да се ово могло десити и искуснијим колегама.
Нико није повређен
Један од координатора акције, спасилац Горске службе спасавања Стефан Ристић каже да је најважније да су се са планине сви извукли неповређени, јер је на том месту шума јако густа и неприступачна.
Он додаје да је у питању била лоша процена, а то се понекад дешава и људима са великим искуством.
"Знали смо где су и какав је терен, јер пуно боравимо на планинама, игром случаја баш смо прошли том стазом, тако да смо знали да могу да се њоме спусте, али она је захтевнија. Били су велика група, па су били мало спорији. Послали смо пријатеље са локала, само да провере да ли их виде, да ли су ту. Касније смо донели одлуку да је ипак можда боље да одемо до њих", прича нам Ристић.
Корона ломи руке и ноге
Ове године Горска служба спасавања имала је посла више него икад због грађана који су одлучили да због вируса корона одмор проведу у Србији. Многи су се са њега вратили са поломљеним рукама и ногама, јер планинарење је једноставно само на екрану и фотографијама.
Корона поново затвара границе, па је сва прилика да ћемо и зимски одмор провести у Србији. Летњи је показао да је наша земља пуна "камиказа", неодогворних људи који се без припреме упућују у дивљину.
Наш саговорник из Горске службе спасавања каже да ово јесте добар тренутак да се обиђу рурални крајеви, планине, кањони, али да је реална слика тих места, иако прелепа, много другачија од оне на интернету.
"Савет за почетнике је да се више информишу, да не буде, јао, ово је лепо, идемо тамо, полазимо! Да се распитају која се опрема користи за кретање по том терену. Треба знати и које опасности вребају у одређеној планини, добро разрадити план. Ако немају довољно искуства, можда је најбоље контактирати локално планинарско друштво или ангажовати професионалног планинарског водича", каже Ристић.
Врх је само пола пута
Он додаје да је јако важно да се они који су кренули у природу јаве макар родбини, да се зна где су кренули, а посебно је важно да јаве макар оквирно време када треба да се врате. За повратак увек треба рачунати и на резервну варијанту.
"Када у планини одустанете од замисли коју сте имали, отприлике сте на пола пута, јер треба са ње и да се вратите. Људи углавном мисле, кад се попнем на врх, то је то, завршио сам. Али то је пола пута, треба се и вратити кући".
Ристић је сигуран да ће планинари из Новог Сада из ове непредвиђене ситуације извући поуку, каже да је мало вероватно да им се поново деси Велики крш.
