На такмичењу "Њу флаинг компетишн 2020", које је одржано под покровитељством „Ербаса“, тим студената Машинског факултета „Беоавиа“ освојио је треће место у конкуренцији седам универзитетских тимова из Немачке, Финске, Мексика и Кине, који су се квалификовали у финале такмичења, од укупно пријављених 50 тимова из целог света.
Поред великог инжењерског подухвата, ово је и највеће и најпрестижније такмичење у ваздухопловству што се тиче студената јер су потребна велика финансијска средства“, истакао је студент мастер студија Давид Цветковић, члан тима „Беоавиа“.
На Машинском факултету изузетно су поносни на студенте, преноси РТС.
„Изузетан резултат и кад смо пре пет година пројектовали стратегију за ново време рекли смо – Студент у центру учења. Ми смо и до тада студентима давали врхунска теоријска знања, али смо рекли да акценат стављамо и на практичну компетенцију која ће неко верификовати. Овог пута то су учешћа на светским такмичењима, а ово је један од пет тимова које Машински факултет има и сви су направили по неки важан и вредан резултат“, истакао је проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета.
Задатак на такмичењу био је да се направи летелица која може да испуни низ захтевних маневара: да понесе терет одређене масе и димензија, притом да полети вертикално до висине од 10 метара, а затим да настави хоризонталан лет као авион класичне конфигурације.
„Поред тога, захтев је био да летелица буде енергетски што ефикацнија јер тренд у авијацији је да се прелази на електричне моторе, где су батерије проблем“, истакао је Цветковић.
Теслине идеје у преласку из вертикалног у хоризонталан лет
Прелазак у хоризонтални лет након вертикалног узлетања постоји већ у америчкој авио-индустрији где се користе пропелери, а неки од тих патената почивају на Теслиним решењима од пре 100 година.
„Теслина заоставштина, не само у Америци него у целом свету се проучава невероватно много. Ми о томе много не говоримо, али познаваоци Теслиних дела сведоче да је то нешто на чему се пуно инсистира. Оно што нас радује је да водеће светске компаније у техничкој групацији, у Београду препознају место где се образују одлични инжењери и то је разлог да долазе у Србију не само са производњом него и са развојем“, истакао је професор Митровић.
Према његовим речима, много је другачије када се производ креира негде, а овде само организује производња у односу на ситуацију када се и развој дешава овде.
„То је прилика за креативно инжењерство јер се између пет и 15 одсто инжењера бави развојем нових производа, технологија, метода испитивања и контролисања“, нагласио је Митровић.
Циљ је направити од Београда научно-технолошко-развојни центар Југоисточне Европе препознат у целом свету.
„Ми много бисера по свету имамо. Ако бисмо им не само упутили позив да се врате него дали и материјалну подршку да се врате, да са својим капиталом наставе бизнис који су већ остварили у свету, онда би са синергијом младости и амбиције и њиховог искуства могли да се хватамо много већих подухвата“, поручио је декан Машинског факултета у Београду.
