Избори у Америци се одржавају сваке четири године у редовном термину, првог уторка након првог понедељка у новембру. У Сједињеним Америчким Државама председник (у председничком изборном систему) се бира након само једног круга гласања, путем посредника-електора. Председнички систем функционише тако да се позиција председника државе и председника Владе спајају у једну функцију. Посреднички избор разликује се од директног пошто амерички грађани гласају за тзв. електоре у својој држави, који затим дају свој глас ономе ко освоји просту већину гласова. Овакав изабрани скуп се назива електорски колеџ. Магични број за освајање председничког мандата је 270 од укупно 538 електора. Да бисмо разумели електорски систем, потребно да је знамо и да се амерички Конгрес састоји из Горњег дома — Сената, који броји сто чланова (по два из сваке савезне државе) и Представничког дома, у коме се налази 435 представника.
Одлучује број електората, а не број гласова
Број електора се добија приближно пропорционално укупном броју становника у свакој савезној држави и важи до првог наредног пописа који се ради сваких десет година. Тако тренутно Калифорнија има највећи број електора као најмногољуднија држава, чак 55, а седам најмањих држава имају по три електорска гласа. Зато се и каже да је приближно пропорционалан систем, јер најмање државе према својој популацији не заслужују толики број, али да би се дао значај и тим државама, одређен је минимум од три електора. У историји САД, председник Реган је освојио највећи број држава и победио у чак 49 од укупно 50, док је Џорџ Буш Млађи 2000. године добио само 271 електорски глас након сумњивог пребројавања гласова на Флориди.
У току историје изборног процеса четири пута се догодило да кандидат који освоји више гласова, заправо изгуби председничке изборе. Изборни принцип је да победник носи све електоре у држави; дакле, уколико има 50 одсто гласова плус један глас, кандидат добија све електоре на своју страну и то важи у свим државама, са изузетком Небраске и Мејна. Ове две савезне државе су једине које користе систем према којем победник укупног гласања не мора однети све електорске гласове. Небраска својих пет електорских гласова дели тако да победници у три конгресна дистрикта носе по један глас, а укупни победник носи преостала два електорска гласа. Слична је ситуација и у Мејну, са том разликом да ова држава има један конгресни дистрикт мање, али и четири електорска гласа укупно.
Три услова да се кандидује за председника
Да би неко могао да се кандидује за америчког председника, неопходна су минимум три услова: мора бити рођен на америчком тлу, да има минимум 35 година живота и 14 година проведених у земљи. Оно што је важно за изборни процес у САД, јесте да постоје „сигурне“ и „колебљиве“ савезне државе. Традиционално, републиканске државе називају се црвене, док се демократске државе зову плаве; у њима је веома мала вероватноћа да ће доћи до било какве промене на изборима.
С друге стране, тзв. колебљиве државе одлучују америчке изборе. За колебљиве државе се овај пут претпоставља да су земље које чине тзв. појас рђе — земље које су важиле за индустријски део међу којима су Илиноис, Охајо, Индијана, Мичиген и Висконсин, а колебљива држава је и Флорида, те се управо у њима води највећа битка међу кандидатима. У случају актуелних избора, на изборном листу председник наступа заједно са потпредседником — са једне стране то су Доналд Трамп и Мајк Пенс, а са друге Џо Бајден и Камела Харис. Након избора, председник бира свој кабинет — оно што ми називамо Владом у парламентарним системима; у Америци се министри зову државни секретари и минимум шест места мора бити попуњено. Неке именује директно председник, док му је за неке потребна квалификована већина у Сенату.
Много партија — али све држе у рукама само две
Традиционално је да председник који је био само у једном мандату буде кандидат странке и за други мандат, док супарничка страна бира свог кандидата у борби на унутарстраначким изборима. Страначки систем САД спада у двопартијски систем у коме постоје републиканци и демократе, иако формално у САД постоји много странака, од комунистичке, уставне, либертаријанске, па чак и нацистичке, ниједна од њих нема снагу на свеукупном нивоу, док на локалном могу одузети гласове од два традиционална ривала. Занимљиво је да се на изборима може гласати поштом, електронски па чак и пре самог дана гласања на бирачком месту — ово право је на садашњим изборима већ искористило преко 80 милиона људи, што је историјски рекорд, а право раног гласања искористио је и председник Доналд Трамп. Занимљиво је и то да постоји право дописивања кандидата на изборном листићу, те је теоретски могуће да победи неко ко није ни кандидат, попут славног америчког репера Кањеа Веста, који спроводи кампању да што више људи допише његово име на листићима.
Постоје многе критике електорског система гласања: тако је, на пример, могуће израчунати да победник може бити кандидат који би освојио само 22 одсто укупног броја гласова и зато се многи залажу за реформу система гласања.
Оно што обележава 59. изборе за председника САД је то да су председник Трамп са 74 и противкандидат Бајден са 78 година два најстарија кандидата за председника у америчкој историји. Верско питање је веома значајно у Америци — Трамп је евангелиста протестант, док је Џо Бајден римокатолик. Уколико Бајден победи, био би први председник после Џона Кенедија који је римокатоличке вере.
Корона смањила број председничких дебата
Самим изборима претходе три традиционалне председничке дебате, док су овога пута биле одржане само две, због тога што је председник Трамп био заражен вирусом корона. Интересантно је да се председничке дебате некад могу претворити искључиво у питање односа са Русијом и Кином, док се врло ретко спомињу проблеми грађана Америке и чини се као да је остатку света много битније ко ће бити наредни амерички председник, него ли просечном Американцу.
На прошлим изборима, пре четири године, према тада релевантним истраживањима, Доналду Трампу су даване шансе мање од пет одсто да победи, иако је на крају однео релативно убедљиву победу што се тиче броја електора, док је у апсолутним бројевима изашлих бирача изгубио за око три милиона гласова.
Овога пута, према истраживањима, поново се актуелном председнику Доналду Трампу не дају веће шансе од десет одсто да победи, али ће се тек након избора засигурно знати да ли се чека 20. јануар и инаугурација новог 46. председника САД или ће актуелни председник добити још један мандат од четири године.
Прочитајте још:
