Ово каже за Спутњик координатор за интегрисано управљање границом при кабинету премијера Северне Македоније Владимир Пивоваров.
Податак да иза терористичког напада у Бечу, у коме је животе изгубило више људи, стоји Албанац рођен у Бечу, а пореклом из Северне Македоније, био је разлог да посредством Европола аустријска полиција одмах затражи оперативне податке којим располажу македонске колеге.
Двадесетогодишњак Кујтим Фејзулај је убијен и живот је, очигледно, жртвовао за идеју такозване Исламске државе којој није успео да се придружи. Приликом покушаја да се прикључи војсци терориста на тлу Сирије ухапшен је и у априлу прошле године осуђен на 22 месеца затвора. Био је један од 90 аустријских исламиста који су то намеравали. Пуштен је из затвора, пре времена, условно у децембру, јер је потпадао под блаже законодавство предвиђено за младе преступнике. Аустријски медији пишу да је у јулу ове године спречен у новом покушају одласка на ратиште.
Регион расадник потенцијалних терориста
Фејзулај који је, како кажу, имао двојно држављанство – и Аустрије у којој је рођен, али и Северне Македоније одакле су му родитељи, био је познат аустријској Служби за борбу против тероризма (БВТ). Да ли је имао везе са „браћом по оружју“ у Северној Македонији, о томе ће аустријску полицију известити македонска безбедносна агенција.
Према подацима од пре месец дана, око 80 македонских држављана је из Сирије и Ирака враћено у ту земљу. У националном комитету за спречавање насилног екстремизма кажу да још око 30 чека на повратак. Борче Петревски из тог комитета каже да припремају капацитете за њихов повратак, а за оне за које имају доказе да су били део страних војски, биће поднете одговарајуће пријаве и покренут кривични поступак.
Остали ће добити психосоцијалну подршку, наравно, ако је прихвате, јер је она на добровољној основи.
Готово 150 македонских грађана својевремено је напустило земљу и отишло да се бори на страни такозване Исламске државе на ратишта у Сирији и Ираку. Последњих година нема нових случајева одласка, а томе је поред војног пораза ИД допринело и то што је пре шест година тадашња Македонија донела нови кривични закон, који учешће у страној војсци и његово финансирање третира као кривично дело за које је предвиђена затворска казна од пет година.
Праћени у свакој секунди
Да је ИД војно поражен, али не и идеолошки, сведочи и то што је 31. августа ове године у полицијској акцији македонске полиције разбијена терористичка група у Куманову. Пронађени су аутоматска пушка и друго наоружање, експлозив, прслуци за самоубилачке нападе и заставе ИД. Приведени су припадници Исламске државе који су раније ратовали у Сирији, а дуже времена већ бораве у Северној Македонији с циљем регрутовања нових људи, али и за извођење напада за потребе ове терористичке организације.
На питање да ли се повратници са Блиског истока у Северној Македонији прате на дневној бази, бивши шеф обавештајне службе Македоније, а сада национални координатор за интегрисано управљање границом Пивоваров је категоричан:
„Апсолутно. Не на дневном нивоу, у свакој секунди се такве особе прате, односно, прикупљају се оперативни подаци и сва сазнања и у односу на то се праве анализе о томе шта се дешава и како и када треба да дејствују обавештајне службе.“
Спавачи који чекају на знак
Пивоваров каже да је одмах по добијању захтева аустријске полиције разговарао са директором националне безбедносне агенције око помоћи Аустрији и већ се на томе ради. Он сматра да све земље у региону које имају податке треба да их поделе са аустријским колегама.
„Постоје особе које су у протеклом периоду биле на ратиштима у ИСИЛ-у, за које смо ми још на факултетима причали да се ради о темпираним бомбама које ће се једнога дана вратити у овај регион. Све обавештајне службе у региону, укључујући и наше македонске, раде на праћењу њиховог даљег кретања, њихових веза и комуникација. Они су, како то струка каже, спавачи. У једном моменту добију задатак да изврше оно што смо видели да се догодило у Бечу. Зато треба да имамо много ближу и бољу сарадњу између свих обавештајних и контраобавештајних служби у региону, како бисмо на време превенирали овакве терористичке акте“, каже наш саговорник.
Пивоваров напомиње да осим у Северној Македонији, таквих група има и на Косову, Албанији, Босни и Херцеговини, уопште у окружењу и да је реч о јако добро истренираним људима. Оно што највише треба да брине Европу, јесу борци самоубице којих до сада на европском тлу није било, а то је, како каже, најтежи начин извршења терористичких аката, који може да привуче велику светску пажњу и нанесе велике цивилне жртве.
Да би придобили медијску пажњу и унели страх у грађане, они су и одабрали за своје терористичке акте светске центре какви су Париз, Берлин, Беч, истиче саговорник Спутњика.
Појединачан приступ није решење
„Европа из овога мора да извуче лекцију и да формира специјалну јединицу која би се борила са овим проблемом, који ће у будућности бити све већи. Морамо да направимо дерогацију права у државама и да омогућимо овим јединицама да делују на тлу целе Европе“, сматра овај универзитетски професор.
У супротном, појединачни приступ ће поново донети терористичке акте о којима ћемо опет само причати, уместо да брзом и правовременом разменом информација спречимо да до њих дође, истиче Пивоваров.
Он сматра да је ради предупређивања терористичких аката битно и да се ради на ресоцијализацији оних који су били део такозване Исламске државе и вратили се у своје земље.
Северна Македонија је, каже, организовала и посебан центар који ради на томе. Они који се због учешћа у војсци такозване Исламске државе у складу са новим кривичним законом Северне Македоније налазе на издржавању затворске казне за то кривично дело су под посебним третманом и они као и њихове породице су подвргнути ресоцијализацији.
Третману ресоцијализације је био подвргнут и млади Фејзулај у Бечу, али очигледно без успеха.
