Ретка играчица, дете истока и запада
Шантала, међународно призната као „ретка играчица“ због свог јединственог стила, рођена је у Индији и образована у Кучипуди стилу.
Одрасла је у Паризу и имала је прилику да сарађује са неким од најважнијих уметника нашег времена, попут Мориса Бежара, Питера Брука, Пине Бауш.
После седам месеци проведених у родној Индији одлучила је да преко Лондона и Париза долети у Београд како би сутра у Атељеу 212 извела представу „Пепео”.
„Пепео” – рођење и смрт
„Пепео” је последњи део трилогије женских портрета Орелина Бориа, директора и оснивача Компаније 111 из Тулуза, комад у коме се прожимају квантна физика и хинду мистика, смрт и стварање.
„Ова представа рефлектује оно што сам одувек осећала у себи. Она је дубоко повезана са традицијом моје земље и хиндуизмом у коме је бог Шива врло значајан. Он је бог игре, али и господар деструкције. Његова игра је игра смрти и стварања. Да би се нешто родило, друго мора умрети и Шива је симбол те дуалности - светла и таме, рађања и смрти, покрета и мировања”, рекла је Шантала.
Базични елементи живота
У разговору за Спутњик ова необична уметница је истакла да је „Пепео” инспирисан и заснован на фундаменталним истинама живота.
„Мислим да нас је корона сада поново повезала са тим базичним елементима живота. Све је постало драгоцено - бити у могућности изаћи напоље, дисати свеж ваздух, имати добру воду, бити са породицом. Све је то јако важно, а мислим да смо се доста изгубили у својим животима окружени и окупирани небитним стварима. Корона нас вратила ономе што је фундаментално”, истакла је Шантала Шивалингапа.
Све се претвара у пепео и настаје из њега
Бог Шива, који покрива своје тело пепелом, за њу је подсетник да све на крају мора бити уништено.
„Све се претвара у пепео, али пепео је такође и плодно тле за ново рођење. Живот је циклус константног кружења. Оно што сматрамо да је крај, заправо је почетак. То је потпуно другачија перспектива гледања него она на коју нас је натерао модеран живот. На неки начин и цела тренутна ситуација у свету нас подсећа на то. Мислим да је ово прилика да као појединци, заједница и цивилизација поново ступимо у додир са оним што је базично”, нагласила је Шивалингапа.
Живети тренутак пуним плућима
Живот нам је, приметила је, последњих месеци постао веома непредвидив.
„Увек сам била неко ко живи у тренутку и сада са короном мислим да смо сви дошли у такву ситуацију, јер ништа не можемо да планирамо. Мислим да је добра прилика да себе натерамо да пуним плућима живимо сваки тренутак”, рекла је она.
У представи „Пепео” њен једини партнер је простор, она својим покретима црта по пепелу.
Шанталина игра подсећа на колаж, цртеж брашном направљен ујутру на земљи и уништен ветром током дана, па изнова направљен следећег дана.
„Увек када играм, посебно у овој представи, ја сам у стању изузетне фокусираности, али истовремено и отворености за непредвидиво. То је ходање по конопцу. Спремна сам увек да примим оно што се може десити. Зато је ова представа медитативна, јер медитација такође затева потпуну посвећеност и отвореност. Нема одвојености на ти и ја, сви смо једна енергија”, појаснила је Шантала.
Много верујем у живот
Знатижељна је како ће се сутра осећати на сцени, јер седам месеци није играла.
„Била сам на потпуно другачијем месту, мировала сам. Обично је мој живот испуњен турнејама, играњем. Последњих седам месеци практично нисам мрднула од своје куће. Радила сам јогу, али нисам уопште играла. Онда сам се вратила - лет авионом, стизање на париски аеродром, осетила сам се као да нисам ни одлазила одатле”, испричала је Шивалингапа.
Вера у живот подстакла је да упркос пандемији пређе пола света.
„Размишљала сам о томе да није добро путовати, да ситуација у Европи није добра , али мислим да много верујем у живот. Деловало ми је исправно да дођем у Београд. Много труда је уложено да се овај фестивал ипак деси, да се сретнемо са публиком. Све се у свету отказује и када се нешто ипак дешава, онда морамо то да подржимо. Важно је. Било ми је тако природно да дођем”, рекла је индијска играчица.
Игра као животни сапутник
„Моја мајка је играчица и од малих ногу сам играла. Игра је мој дугогодишњи сапутник, катализатор, моћно средство комуникације, размене, диван језик. Од античких времана до данас игра и музика су били средство кумуникације, израза и преношења искуства. Ми нисмо само физичка бића. Постоји нешто изван нашег физичког облика и то се најбоље изражава кроз игру И музику”, истакла је Шантала Шивалингапа.
