Фејсбук група „Стоп крађи“ са око 350.000 Трампових присталица које су позивале на прекидање пребројавања гласова и „спречавање изборне крађе“ у Америци, затворена је након што је корпоративни гигант проценио да је група „формирана због делегитимизације изборног процеса“ и да је позивала на насиље.
Твитер је током изборног дана цензурисао више твитова због „спорног садржаја који може да доведе у заблуду везану за изборе или други грађански процес“. Та компанија је суспендовала налог, а Јутјуб и Фејсбук су уклонили епизоду подкаста бившег Трамповог саветника Стива Бенона, јер је позивао на насиље против директора ФБИ Кристофера Вреја и главног епидемиолога САД Ентонија Фаучија.
I easily WIN the Presidency of the United States with LEGAL VOTES CAST. The OBSERVERS were not allowed, in any way, shape, or form, to do their job and therefore, votes accepted during this period must be determined to be ILLEGAL VOTES. U.S. Supreme Court should decide!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 6, 2020
Цензурисања није било само на интернету. Неколико телевизија у САД прекинуло је емитовање директног преноса обраћања америчког председника Доналда Трампа у четвртак увече, након што је изјавио да је у току превара на председничким изборима у тој земљи.
Слобода говора у Америци — мртво слово на папиру
Теоретичар комуникација и редитељ проф. др Станко Црнобрња сматра да је цензурисање везано за изборе у САД одраз „великог ћорсокака“ у који се довела „чувена америчка демократија“.
„Деценијама је Америка демократију истицала као један од својих највиших домета. Међутим, сада на сопственом терену показује да та демократија није до краја осмишљена. У овом хаотичном времену исказује се слабост тако постављене демократије у којој, ипак, не могу да се чују сви гласови, јер они представљају опасност за неке врло јаке друштвене групе, које управо у току избора желе да преузму власт у Америци“, предочава Црнобрња за Спутњик.
Како каже, свет сада има прилику да види „тамно лице“ америчке демократије, у којој је дошло до тога да велике корпорације — банке, медији, технолошки гиганти — узимају демократију у своје руке и стварају нови модел по свом нахођењу.
„Ми посматрамо један опор и тежак експеримент који се спроводи над људима, пре свега грађанима Америке, који су због таквих потеза до крајности подељени. То је расцепљена држава у којој је појам демократије на највећем тесту. Она не успева да га положи управо због тога што се појављују нове тенденције да се израз људи укалупи, цензурише или једноставно прогласи као опасан по демократију, односно државу и тако већ имамо назнаку једног сасвим новог друштва, које ће много личити на она фамозна друштва описана код Орвела“, сматра Црнобрња.
Он је подвукао да смо сведоци зацртаног пута који би демократију требало да редефинише из корена и додао да се цензура преселила са локалног на глобални ниво.
„Те три групе у суочавању са ефикасним решењима до којих долазе аутократије, сматрају да су закинуте за маневарски простор који аутократије имају и сад на свој начин покушавају да створе амбијент у коме те одлуке могу да се доносе на централном нивоу, да се спроводе аутоматски, без великог учешћа ширег становништва или његових представника и да се даље шире на целу планету, а прво ће се испробати у самој Америци“, прогнозира Црнобрња.
Легална цензура
Политиколог Зоран Ћирјаковић сматра да проблем лежи у у недоследности, чињеници да се циљају људи који износе став који не одговара либералним елитама, које су деценијама владале САД, кључним светским институцијама и западним земљама.
„Најбољи пример је оно на шта су Трампова кампања и ’Њујорк пост‘ указали — зашто не цензуришу Ајатолаха Хамнеија, шефа иранске државе и наследника Ајатолаха Хомеинија? Има још много примера. Доследна цензура тог типа не би била могућа. Она је селективна и самим тим нам јасно и недвосмислено указује на то да служи одређеним политичким циљевима“, истиче Ћирјаковић.
Када су у питању традиционални медији, Ћирјаковића таква цензура не брине много, јер полако губе улогу „чувара капије“, пошто информације долазе из других извора, пре свега са друштвених мрежа, које посматра као већи проблем.
„Нажалост, када се ради о новим друштвеним медијима, захваљујући глупом Клинтоновом Закону о комуникацијама из 1996, то је све легално и то не само у САД. Ради се о легалној цензури. Тај један члан Закона са само 26 речи из петог поглавља, који се званично бави пристојношћу у комуникацији на интернету, омогућава да друштвени медији цензуришу све и даје им амнестију за крађу туђих садржаја, од песама па надаље“, образлаже Ћирјаковић.
Амерички председнички избори били су тема и наше емисије Спутњик интервју у којој је говорио адвокат и публициста Бранко Павловић.
