С једне стране, демонстрације и незадовољство због полицијског часа, уведеног у најмање 10 европских земаља због вируса корона. С друге, терористички напади исламских екстремиста, који безбедносним системима задају јаке главобоље. У нападима у Аустрији и Француској погинуло је најмање седморо, а повређено 22 људи. Ако се наставе, неизвесно је колико би црни биланс могао да порасте.
Тероризам у време короне
Председник Института за стратегију и развој безбедности проф. др Милан Пашански за Спутњик је истакао да је вирус корона створио абнормалну ситуацију у свакој земљи и да изазива страх, који се злоупотребљава и за политичке сврхе.
„То ствара разне небулозне и флуидне, ’као риба у води‘ ситуације, односно амбијент за функционисање тероризма, поготово због маски од којих се не виде лица. Ситуација максимално погодује развоју тероризма. Моја претпоставка је да ће овај талас ’дисперзивног тероризма‘, како сам га назвао, потрајати. Ово је тек почетак и мислим да ће имати много крвавије последице него што су сада“, прогнозира Пашански.
„Дисперзивни тероризам“ Пашанског подразумева огроман број потенцијалних извршилаца, мета, напада и приручних средстава која се користе. Тај вид тероризма напустио је праксу отимања авиона и забијања у објекте од значаја, јер су се безбедносни системи против тога заштитили. Он удара директно на грађане.
„То је јако добро простудирана нова мета терориста, која је у оптицају две године. Она је високе употребне вредности јер је доступна терористима и максимално иритира јавно мњење, које је истовремено бирачко тело. Смишљено се иде на то да се угрозе недужни грађани по улици“, предочава Пашански.
Према његовим речима, због тога грађани постају огорчени јер плаћају порез и безбедносне службе које не могу да их заштите, што опозиционе стране могу да искористе и политички „казне“ актуелне власти.
Зато он сматра да се западне цивилизације, које су „легло и узор демократије“, налазе на историјској прекретници због контрадикторног проблема који се намеће у први план – како безбедност учинити ефикасном, а не угрозити грађанска и друга права својих држављана, која су деценијама грађена у складу с демократским традицијама?
Међународна сарадња – формалност
Пашански је предочио да је борба против тероризма за време короне индивидуална, подаци безбедносних служби користе се претежно за домаћу употребу, и да је међународна сарадња по том питању само декларативна.
„Скупе се министри на неком састанку, ставе маске због камера и изјаве да је тероризам .неприхватљив и да удара на њихове темеље, чиме потврђују своју некомпетентност да се с тиме на адектаван начин, а у интересу пореских обвезника тј. бирача, ухвате у коштац. Онда кажу да је то једна пошаст с којом људи морају да науче да живе, то се односи и на корону и на тероризам, а то је, заправо, увлачење у читаве популације у саучеснички однос немоћи“, оцењује Пашански и сматра да „здраве снаге“ на то не смеју да остану неме.
Он је објаснио да се Европске земље суочавају са унутрашњим теоризмом, који је нови модалитет с којим безбедносни механизми тешко или никако не излазе на крај, јер су терористи држављани тих земаља, досељеници друге и треће генерације.
Пашански је указао на то да у срцу Европе борави између 25 и 45 милиона муслимана и да је проблем чак и ако један промил те цифре чине они милитантни, индоктринирани.
