После серије терористичких напада радикалних исламиста у више земаља ЕУ, Емануел Макрон, председник Француске, која је, показало се, једна од најугроженијих, најавио је да ће осталим чланицама ЕУ предложити реформу Шенген зоне.
Шенген у кризи, да ли је могућа реформа
Макрон је након терористичких аката који су у последњих месец дана однели више живота, од Париза, Нице, Авињона, Берлина, Беча, оценио да је претња исламског тероризма дугорочна и да је мрежа кријумчара илегалних миграната често повезана са терористичким мрежама. Француска ће зато дуплирати број полицајаца како би појачала пограничне контроле, али и предложити реформу Шенгена.
На питање да ли је уопште могуће, с обзиром на разлике у ЕУ, да дође до реформе тог система, Самарџић који се на ФПН-у бави управо политичким системом ЕУ, подсећа да Шенгенска зона, која је ступила на снагу 1996. године, подразумева потпуну слободу кретања људи.
Реч је, како каже, о јако високом степену интеграције, јер за кретање на простору те зоне људима није потребно ништа од докумената осим личне карте коју нико и не проверава, јер границе, фактички, не постоје.
Он, међутим, подсећа да се Шенгенска зона већ неколико пута суочила са изазовима и била у опасности, посебно када је дошло до миграција са Блиског истока током рата на тлу Сирије и Ирака са такозваном Исламском државом.
Унутрашња безбедност и повратак у прошлост
Неке врсте ограничења кретања је било и када је вирус ковид 19 завладао Западном Европом, а сада је за слободу кретања и њену злоупотребу нови изазов тероризам и то, сматра наш саговорник, показује да у области унутрашње безбедности Европска унија има потребу за одређеним регресивним кретањем, односно поништавањем оних достигнућа која су имали у слободи кретања.
Иако је постигнут висок степен интеграције са Европолом, сарадње полиција и Фронтекса као агенције која штити спољне границе ЕУ, то очигледно није довољно да би цео унутрашњи простор ЕУ био једно безбедно подручје кретања.
„Шенген зона као једно велико достигнуће интеграције постала је прилично флексибилна ствар, као и многе интеграционе области у оквиру ЕУ. То је зато што то у целини није заједнички простор управљања и када дођу ванредне ситуације, државе саме реагују, што може да заврши у потпуном негирању Шенгенске зоне као зоне слободе кретања“, напомиње професор ФПН-а.
На питање шта је то што би, с обзиром на прописе који одређују Шенген зону, Макрон могао да предложи, а да подрже остале чланице ЕУ, Самарџић каже да би могао да тражи поновно успостављање полицијске контроле на унутрашњим границама, односно на границама држава чланица.
Једнострано деловање погубно по идеју Шенгена
Он, међутим, истиче да би се то јако одразило на слободу кретања 99 одсто људи који више не би могли да пролазе кроз ту границу као да је нема, какав је сада случај. Човек тренутно не може ни да зна где је она између земаља које су у Шенген зони, јер не постоје било какви гранични објекти, или полиција.
На констатацију да нису све земље ЕУ подједнако угрожене, јер се терористички напади углавном понављају у истим земљама и на питање да ли би чланице ЕУ сложно реаговале, Самарџић напомиње да ни све чланице ЕУ нису у Шенген зони.
Одлука о томе шта ће урадити по питању евентуалног Макроновог предлога је на чланицама Шенген зоне. Иако су међу њима неке угрожене, а неке не, одлука о контроли границе, на пример, само између Француске и Шпаније и Француске и Немачке, или Немачке и Аустрије би, сматра он, представљала једнострано деловање које би било поразно по целу идеју Шенгенске зоне.
Систем који није добро утемељен
„Они би морали да то утврде начелно за све државе које су чланице Шенген зоне, да успоставе такву врсту контроле, бар привремено, али и то би нанело јако велике штете целој идеји интеграције“, оценио је Самарџић.
А то би се, како додаје, врло вероватно одразило и на економску слободу која траје већ 60 година, а то је слобода кретања робе.
„Ако се људи контролишу, онда се морају контролисати и возачи камиона, машиновође који превозе терет, а онда би се морала контролисати и роба и њен превоз би због тога био задржан. То све вуче једно друго и то би можда био и велики проблем за очување тог заједничког тржишта“, упозорава саговорник Спутњика.
На питање да ли је више скептик према предлогу који најављује Макорн, или сматра да је он изводљив, професор ФПН-а то, пре свега, види као ретроградно кретање у оквиру саме ЕУ.
„То значи да је систем који је направљен осетљив, да није чврст као у оквиру поретка једне државе, једне федерације. Чим државе могу саме једнострано да реагују без велике казне, као што је Мађарска била вербално критикована, али није била кажњена због подизања баријера због миграната, чим се то догађа, значи да тај систем није добро утемељен. Сваки систем и подсистем се гради да, што би се рекло, вечно траје. А овај је, изгледа, ограничен на време нормалног живота, а чим дође криза, долази и сам у кризу, тако да је то доста песимистична перспектива“, закључио је Самарџић.
