Ово је само део свирепих метода мучења из једног од импровизованих затвора у Призрену, описаног у оптужници коју је Специјални суд за злочине на Косову и Метохији подигао против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, преносе Новости.
Припадници терористичке ОВК терете се да су на неколико локација широм КиМ и северне Албаније, у периоду од марта 1998. до септембра 1999. извршили злочине против човечности, убиства, прогоне, мучења и киднаповања над најмање 400 људи, за које су сматрали да не подржавају ОВК и касније привремену владу Косова. У питању су Срби, Роми и Ашкалије, католици Албанци за које се веровало да сарађују са српским властима или да комуницирају са Србима, који су подржавали Демократски савез Косова или друге „непријатељске“ партије.
Тешка премлаћивања и психолошко злостављање
Осим детаљних описа злочина у оптужници се наводи да је „четворка“ са сарадницима имала кључне улоге у злочинима, нелегалним отмицама, хапшењима, мучењима и убиствима. Како се наводи, Тачи, Весељи, Сељими, Краснићи и други чланови удруженог злочиначког подухвата делили су „заједнички циљ да успоставе и спроведу контролу над целим Косовом, користећи незаконито застрашивање, малтретирање, насиље, па чак и уклањање оних који су означени као противници, спроводећи прогоне, хапшења, затварања и друге нехумане акте – тортуру и убиства“.
Четворка је, тврди се у оптужници, давала инструкције и наређења у вези са „противницима“. Докази о томе постоје и у неким полицијским документима и интерним прописима доношеним у оквиру ОВК. Да ствари буду још страшније, оптужница тврди да су они и лично, на терену, учествовали у неким акцијама, укључујући застрашивање, саслушања, малтретирања.
„Између новембра 1998. и јуна 1999. године, притвореници у Клечки, држани су, између осталог, у подрумским просторијама са прљавим подовима, зидовима замазаним крвљу, лошим хигијенским и санитарним условима... Поједини припадници ОВК рутински су подвргавали заточенике тешким премлаћивањима и психолошком злостављању. Заточеници, којима су понекад биле везане очи, ударани су пендрецима, цевима и комадима жице, тукли су их ногама, шакама и претили смрћу. Могли су да чују и виде тешко злостављање других притвореника“, само је један део описа мучења из оптужнице.
„Неподобне“ тукли лопатама, даскама и бејзбол палицама
Између осталог се наводи да су људи у Клечку довођени и да су их убијали припадници ОВК под командом Фатмира Љимаја. Описујући догађаје у Малишеву, написано је да су затвореници држани у пренатрпаним привременим ћелијама, без хране, воде и медицинске неге.
„Редовно су тучени гвозденим шипкама, палицама, песницама, шутирани су, прећено им је смрћу. Могли су да чују и виде како муче и друге затвореника називајући их шпијунима који сарађују са Србима“.
По истом принципу, поступало се у Глоговцу и Приштини где су затворенике тукли и лопатама, у Витини, где су „неподобне“ ударали и даскама, у Ликовцу и бејзбол палицама. Помиње се да је један брачни пар српске националности малтретиран у њиховој кући, коју је ОВК запалио. Мучења је било и у Урошевцу, школи у Гњилану, бившој полицијској станици у Сувој Реци. Једном Србину у Новом Брду припадници ОВК гурали су пиштољ у уста.
У документу суда се наводи да су у јулу 1998. нападнути Срби у Ораховцу и околним селима, киднаповани и пребачени у бившу полицијску станицу у Малишеву, а да су оптужени били присутни у близини, а Краснићи је чак и био у просторији са отетим људима.
Главни мучитељ Србину одсекао главу моторном тестером
У делу оптужнице који се односи на убиства, наведени су они који су директно убијени или су скончали од последица мучења и тортуре. Убиства су се догађала у логору Ликовац, у Јабланици и Лапушнику, где су жртве последњи пут виђене живе.
Истражитељи су навели да је из логора у Лапушнику одведено 30 затвореника. Подељени су у две групе од по 15 људи. Једни су пуштени, а друга група је стрељана на брду Бериша. Међу њима је, раније је навођено у јавности, био и професор руског језика, Албанац, којег је телевизија из Русије замолила да им буде преводилац. То је платио животом.
Убијања је било у Дреновцу, Малишеву, Бајгори, Мајацу, Лапаштици, Злашу, Призрену, Ораховцу, Приштини...
У некадашњој фабрици метала у Кукешу на северу Албаније, затвореници су свакодневно малтретирани и на крају убијени или умрли од последица мучења. Овде се као главни мучитељ помиње Сабит Геци, који се у нашој јавности спомињао као злочинац који је српском полицајцу одсекао главу моторном тестером.
Сваки догађај из оптужнице прате искази сведока, чија су имена, као и имена жртава, тајни.
