Војска је добила мноштво нових врста наоружања, а значајан део оклопних возила и авијације замењен је савременим моделима. Поред тога, како је наведено, руска војска је повећала ниво своје борбене готовости, стављајући акценат на брзину реаговања, а не на масовност.
Лист пише да су руске оружане снаге након распада Совјетског Савеза назадовале и као пример наводи да је плата московских возача аутобуса у неком тренутку била већа од плата пилота ловаца. Међутим, руска војска је успела изузетно брзо да се опорави, као мало која друга, истиче „Економист“.
Како је наведено у чланку, све је почело улагањем великог новца – у периоду од 2005. до 2018. године руски војни трошкови су се удвостручили. Током протеклих 10 година руска војска је добила 600 нових авиона, 840 хеликоптера и 2.300 дронова.
Лист пише да се 2007. године 99 одсто руских оклопних возила састојало од застарелих модела пуштених у употребу пре више од тридесет година, али да данас 27 одсто оклопних возила чине савремени модели.
Најважнија улагања односила су се на високо прецизне ракете попут „Искандера“, „Калибра“ и „Х-101“, чији опсег деловања покрива територију Европе.
Борбена готовост: Русија предњачи у односу на НАТО
Према писању недељника, руске снаге не само да су боље наоружане сада, него су и припремљеније. Русија је, како је наведено, вероватно у стању да достави 100.000 тешко наоружаних војника на место сукоба за 30 дана, док би за исти тај временски оквир НАТО имао проблеме са припремом упола мањег броја војника. Војници одржавају ниво своје готовости на вежбама. Према речима шефа британске војне обавештајне службе Џима Хокенхала, Русија је масовни карактер заменила брзином.
„Економист“ скреће пажњу и то да се НАТО у последње време фокусирао на „претњу“ коју Русија представља за балтичке земље. Према писању британског листа, НАТО је потценио нове војне способности Москве које би могле да буду искоришћене у већем сукобу. Закључак аутора чланка је да ће стратези Алијансе стога морати да прилагоде своје планове и приоритете, у вези са „новим претњама“.
Прочитајте још:
