Овако је за емисију Марине Рајевић Савић „Док анђели спавају“ говорио познати српски кошаркаш и дугогодишњи председник спортског и фудбалског друштва Партизан Жарко Зечевић, познатији као Зека.
Најмлађи секретар спортског друштва Партизан
Релативно рано завршивши професионалну кошаркашку каријеру, Зека је са 28 година постао генерални секретар спортског друштва Партизан, а са 35 година генерални секретар фудбалског клуба Партизан. На тим функцијама провео је укупно 30 година и важи за најпознатијег генералног секретара овог клуба.
Он нема осећај да је његово име велико толико да се изједначава са тако великом институцијом, али верује да је разлог што га људи поистовећују са Партизаном због тога што толико дуго траје.
Одговарајући на констатацију да се у кризним ситуацијама увек најбоље сналазио, Зека каже да поседује велику дозу самоконтроле, што доприноси да реагује на прави начин:
„Друго, мислим да сви ми који смо прошли кроз спорт, навикли смо да побеђујемо, али и да губимо. Тако да, ко није научио да губи, тај никад неће научити да победи. Ја мислим да сам то кроз спорт од најранијих дана доживео, ако доживим неки пораз или ако се не дешава ствар онако како бих ја желео, то ми даје још већи подстрек да сутра преокренем ствар у своју корист.“
Однос Партизана и Звезде
Зечевић објашњава која је разлика играња дербија као кошаркаш и гледања фудбалског дербија са трибина.
„Као играч ви сте пред утакмицу у неком одређеном позитивном стресу и када почне утакмица, то се све губи. Ти више немаш времена да размишљаш. Размишљаш како ћеш да играш и како да се односиш према противнику и онда је то један потпуно други приступ. То углавном зависи од тебе. А када гледаш дерби са стране и кад видиш шта се дешава на терену, ти си немоћан, јер не можеш да утичеш на то шта се дешава на терену и онда вероватно другачије приступаш целом том догађају“, каже Зечевић.
Говорећи о свом односу и пријатељству са „супарником“ Владимиром Цветковићем, некадашњим кошаркашем и генералним секретаром ФК Црвена Звезда, Зечевић каже да је однос који су као играчи гајили такав да су на терену „љути противници“, али у свему осталом мора да се сарађује:
„Морате да се дотичете заједничких проблема, јер у фудбалу постоји много проблема које треба решити, као и проблема које треба решити на нивоу Фудбалског савеза Србије и ту ако Црвена звезда и Партизан не раде заједно, они се никад неће решити. Јер ће стално искра ривалитета функционисати између два клуба, поготово сад у овим тензијама где су навијачи нарочито изражени у томе. И ја мислим да смо Цвеле и ја заиста имали склад односа и да смо могли то да урадимо, јер смо веровали један другом.“
Увреде биле само подстрек
Увреде навијача са којима се сусретао обављајући своју функцију нису га спутавале и нису биле разлог његовог повлачења из Партизана. Оне су му чак биле и подстрек јер су, како каже, позитивно утицале на резултате Партизана. Није имало смисла када су му вређали породицу, али је и то издржао.
„Једноставно, из Партизана сам отишао оног тренутка када нисам могао да остварим идеју о изградњи новог стадиона, тако да кад је та идеја пропала, не кривицом Партизана и мојом кривицом, онда сам после 23 године отишао. Тако да је можда боље да се повучете у оном тренутку када још увек уживате неки углед, него да вас после вуку по поду“, сматра Зечевић.
