Клавирска музика као нова врста бунта
Већ трећи пут Поп Депресија и Кишобран у сарадњи са ЛП Дуом доносе нам компилацију песама под називом „Клавирско небо 3“. Овај својеврстан микстејп који се састоји од 15 жанровски различитих песама резултат је конкурса „Клавирско небо“ који позива музичаре да пријаве своје композиције написане за клавир. Критеријум је веома једноставан – ако је звук клавира присутан све је ок. Аутори могу бити професионални музичари, аматери, рокери у пензији који свирају клавир из доколице – (клавирско) небо је граница.
„Када сам правио први конкурс ’Клавирско небо’ – говорио сам да је клавирска музика панк 21. века јер сам слушајући наступе наше најбоље пијанисткиње Бранке Парлић, добијао енергију, као некад на концертима гитарских бендова, да променим свет“, каже за Спутњик музички уредник пројекта „Клавирско небо“ и основач Поп Депресије Иван Лочаревић.
„То је нова врста бунта“, додаје он.
Како је клавирска музика ушла у свакодневницу
За разлику од класике која је дуго за обичан свет била херметична, нова клавирска музика продире у свакодневницу, меша се са популарним жанровима и открива нам да је отворена за све слушаоце. Зато нам, као и претходна два издања, компилација песама „Клавирско небо 3“ представља клавирску музику која више није резервисана само за посебне кругове људи, већ доноси нови звук који нам је доступан било да смо на послу, код куће или у превозу.
„Многима од нас је Ерик Сати био инспирација. Он је био пијаниста који је скончао у беди, а за клавирску музику исто је што и Битлси, Дилан или Елвис за рокенрол. Његова музика је свуда, од најава за спортске емисије до реклама за чоколаде. Мислим да су управо рекламе, телевизија и филмови померили клавирску музику ка широј публици“, сматра Лончаревић.
Померање граница региона
Међу преко шездесет аутора који су своје композиције пријавили на конкурс „Клавирско небо“ нашли су се и тинејџери и ветерани, извођачи и класике и џеза и амбијента, али и држављани суседних земаља јер је овога пута пројекат „Клавирско небо“ отворио границе наше државе и постао регионалан пројекат.
„Несрећан сам био што се нико није јавио из Босне и из Словеније, али осим те две државе имали смо велики одзив из Македоније и Црне Горе, као и из Хрватске и ето, на компилацији су се нашле песме из ових земаља“, открива Лончаревић.
Жири у саставу Бранка Парлић, Ксенија Стевановић, Светлана Ђоловић, Владимир Скочајић Скоча и Иван Лончаревић није узимао у обзир ни земљу из које аутори потичу нити чиме се они баве јер једноставно нису знали ко су аутори – њихов задатак био је да преслушавају песме „на слепо“.
„Ми смо село у којем свако сваког познаје и нисам желео да на мишљење жирија било шта утиче осим музике“, изјављује Лончаревић.
Музика за фине госпође
„Када смо објавили компилацију ’Клавирско небо 1’ организовали смо велику бесплатну концертну промоцију у Дому културе Влада Дивљан. Пошто они имају свој програм (на пример у ходнику је био постер за концерт Ане Бекуте), на промоцију су дошли људи који посећују њихове бесплатне садржаје и људи које смо ми звали и које је то стварно занимало. У једном реду седеле су госпође које су се игром случаја затекле ту и биле су одушевљене. То је била цела идеја – да привучемо публику која можда не би дошла, а којој би се ова музика допала“, тврди Лончаревић.
Од идеје да помери границе стварања, компоновања и продукције, пројекат „Клавирско небо“ постало је инспирација и за музичаре и за слушаоце да истраже богатство клавирског звука.
„То омогућава да се и људи који су осредњи композитори и осредњи свирачи представе како њима одговара. Мислим да је цела ствар имати идеју – без идеје сви су исти“, закључује Иван Лончаревић.
Професионални музичари кажу да је за бављење музиком клавир основни инструмент. Изгледа да је тако и са слушањем. „Клавирско небо 3“ је плејлиста за све оне који у еху других инструмената траже звук клавира – музички доживљај сам себи довољан.
