Ово је заједничко мишљење Милована Дрецуна, председника Одбора за Косово и Метохију и адвоката Горана Петронијевића, а њих је поводом суђења комадантима бивше ОВК угостила Тања Трикић у емисији „Свет са Спутњиком“.
Дрецун подсећа да нико није ни веровао да ће се Тачи наћи иза решетака, али да његово данашње обраћање пред судом није изненађење:
„Наравно да ће се Тачи изјаснити да није крив, јер за њега убијање Срба и наших војника није злочин. Ова фаза показује и да ће из Тачијеве оптужнице произаћи још оптужница. Да ли ће суд имати снаге да све изнесе и како ће се понашати, тешко је рећи. До сада није било политичког притиска, а за даље ћемо видети. Све ће зависити од сведока и доказа“, истиче Дрецун.
Доказе о злочинима на Косову — на видело
На питање може ли се све поново свести само на прање биографија лидера ОВК, Петронијевић каже:
„Овај суд не би требало да има стандарде које је имао Хашки трибунал. Тек ћемо видети да ли ће бити политичких притисака и да ли ће избори у Америци имати утицаја. Неки поступци су показали да суд има неке калкулације. Ако су оне уперене да би се одупрли Албанцима, онда је то у реду, а ако не, онда би требало да се забринемо.“
Није тајна, истиче Дрецун, да су се Албанци надали Бајденовој победи, али ако суд потврди оптужнице, испашће да су Бајден и остали подржавали — злочинце.
„Наравно да су их подржавали. Зато и нису хтели да их процесуирају јер би их онда у њиховим државама питали — па кога сте ви подржавали. Запад их је све време зато и штитио, али изгледа да се нешто променило. Питање је да ли ће Бајден покушати да утиче на суђење Тачију, или на цео суд“, истиче Дрецун.
Он подсећа да је Радна група Србије доставила пуно доказа, као и да је формирана на његову иницијативу, јер је циљ био да се злочинци нађу иза решетака.
„Прво што смо дали специјализованим тужилаштвима је 159 локација за илегалне логоре на Косову и шест у Републици Албанији. У оптужници су се определили за две у Албанији и шест на Косову. Преко тих локација на којима су били логори, најлакше могу да се потврде оптужнице. Парола ОВК је била — нема тела нема дела — сада видимо да се у оптужници говори да су над нашим снагама безбедности почињени злочини, а да жртве нису могле да се бране, дакле, ти људи су били заробљени, што се до сада негирало“, каже Дрецун.
Друга, по њему, битна ствар је командна одговорност ОВК и докази са приказима свих илегалних затвора, као и свих лица који су нестали.
Сведоци ће се јављати и сами
„Када су у питању ти затвори, питање без одговора је: Ко су њихови оснивачи и ко су особе које су ту биле притворене и каква је њихова судбина? Све смо то поделили по оперативним зонама. Суд нам је тражио за 30 локација доказе, а у Тачијевој оптужници су се определили за 15 локација. У оптужници се говори да је било и отимања људи на улицама. ОЕБС је 1999. известио да су у Петровом Селу киднаповани цивили, али се о томе ћутало. Питам зашто?“, додаје Дрецун.
Специјализована већа су позвала људе да се јаве као сведоци, а питање је да ли ће се то десити ако се зна да је у случају Харадинај пред Трибуналом око 40 сведока или нестало или убијено.
Петронијевић сматра да људи треба да пријаве злочине и да је притварање осумњичених подстрек.
„Мислим да ће се људи јављати да сведоче, а материјални докази постоје. Ми смо јурили за доказима, успели да прикупимо пуно тога и систематизовали тај материјал који је подупирући за оптужнице. Много сведока је умрло, прошло је 20 година од тих дешавања и то видим као проблем“, наводи Петронијевић.
Статус жртве новина у суду
Специјализована већа су упутила позив оштећенима да се пријаве и да добију статус жртве, напомиње Дрецун. Када им се то призна, онда они бирају свог правног заступника са листе која постоји и на којој су и наши и страни адвокати.
„Онај ко је добио тај статус, постаје активан учесник у судском процесу. То значи да његов правни заступник може да доставља нове доказе, да присуствује суђењима, али и да тражи одштету“, објашњава Дрецун.
Он додаје и да су злочини против човечности и ратни злочини, присилни нестанци и прогони по етничкој основи саставни део оптужнице, а уведена је индивидуална, али командна одговорност, као и термин удружени злочиначки подухват, до кога се долази преко индивидуалне одговорности.
„Када причамо о члановима удруженог злочиначког подухвата, заједно са овом оптужницом су и они који су били тада део привремене владе Косова, Генералштаба ОВК... Дакле, целокупна структура ОВК је оптужена да је учествовала у злочиначком подухвату. Сви који су били део тога, очито би требало да се нађу пред судом“, истиче Дрецун.
Питање на које се од почетка подизања оптужнице тражи одговор је зашто у оптужници нема „жуте куће“. Дрецун каже да прво треба да се види да ли ће ова два илегална притвора у Албанији бити повезани са трговином органима.
Без турбуленција у Приштини
„Постоји проблем јер је 2005. у Хашком трибуналу уништена архива о томе, под изговором да немају места. То је монструозна прича. Дик Марти је навео да је било око десетак тих случајева. Адвокати сада истичу чињеницу да у оптужници нема ’жуте куће‘, али Марти је циљао на шире — пре свега на Дреничку групу“, објашњава Дрецун.
На питање колико суђења могу да имају последице на унутрашњем плану у Приштини и на дијалог са Београдом, Дрецун каже:
„Не мислим да ће бити већих турбуленција у Приштини јер се стално мења власт, па мислим да ће и сада бити тако, јер се сада ломе копља ко ће бити нови председник. Не очекујем протесте нити међуетничко насиље. Што се тиче дијалога, он је у коми, јер Приштина одбија да разговара о конкретном решењу, а Бајден ће их охрабрити да иду само на међусобно признање“, сматра Дрецун.
Петронијевић мисли да упркос оптужницама против лидера ОВК, западни лидери који су им помагали неће одговарати, иако је део структура НАТО-а, ЕУ и Америке директно одговоран:
„Ово је добар амбијент да свет види да је прећутна дозвола да се створи квази држава Косово створила рак-рану Европе и да неће о томе више нико ћутати. Они који су им помагали, страховаће да ће се пред овим судом можда открити и њихова улога, али то ћемо још видети“, закључује Петронијевић.
