Џо Бајден, који је у предизборној кампањи најавио повратак САД у Париски споразум, прогласио је победу на председничким изборима. Сада је питање како ће се његова владавина одразити на енергетску транзицију САД – на компаније које при производњи нафте испуштају значајне количине метана, а природни гас производе фракингом шкриљаца, на изградњу нових термоелектрана на угаљ, на то што је Доналд Трамп ублажио регулативе које се односе на смањење штетних гасова из аутомобила и камиона… И наравно, да ли ће и колико будућа климатска политика САД утицати на планетарне циљеве спречавања глобалног загревања?
Трамп се правдао да се залаже за излазак из Париског споразума тврдећи да је „Париски споразум споразум који нема везе с борбом против климатских промена, него са стицањем економских предности у односу на САД“.
Истовремено, Кина прети да свргне САД са трона највеће економија света, најављујући да ће емисија угљен-диоксида достићи максиму до 2030, а да ће постати угљенично неутрална до 2060. године. Европа предњачи у настојањима да спроведе зелену енергетску транзицију. Међутим, економија и енергетике сиромашних земаља се и даље базира на прљавим технологијама.
О томе да ли ће и како избор Џоа Бајдена утицати на будућу планетарну борбу против климатских промена, али и где је Србија у односу на Париски споразум, какву енергетску транзицију треба да спроведемо, шта најпре треба да учинимо, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Александром Ковачевићем, економистом и стручњаком за енергетику.
