„Часни суде оптужница је без икаквог основа и ја изјављујем да нисам крив ни по једној од 10 тачака оптужнице“, рекао је Тачи изјашњавајући се о кривици пред судијом за претходни поступак Специјализованих већа Косова са седиштем у Хагу.
Негирао је оптужбе за ратне злочине и злочине против хуманости у периоду од марта 1998. до септембра 1999. године.
Тачи одговара по 10 тачака оптужнице које га терете за кривична дела ратних злочина и злочина против човечности.То су : 1. прогон по политичкој и / или етничкој основи, 2. стављање у затвор, 3. незаконито или својевољно хапшење и притварање, 4. остала нехумана дела, 5. сурово поступање, 6. злочин против човечности мучењем, 7. ратни злочин мучењем, 8. злочин против човечности убиством, 9. ратни злочин убиство, 10. присилно нестајање особа.
Тужилаштво је читајући оптужницу указало да постоји добро утемељена сумња да је као припадник Удруженог злочиначког подухвата извршио поменута кривична дела, као и у својству надређеног другим припадницима ОВК.
На почетку рочишта, један од Тачијевих адвоката Денис Хопер изјавио је да је одбрана Тачија за оптужницу сазнала тек у четвртак увече и да није успела да се спреми.
Хопер је истакао је да му није јасно зашто све одрађено „изненада“ у кратким роковима, указујући да ће тим одбране чинити адвокати из Француске, Сједињених Америчких Држава и Британије.
Донедавни председник самопроглашеног Косова, остаће у притвору до даљег, мада га је судија подучио да има право да тражи пуштање из притвора и одбрану са слободе.
Тачи се заједно са Кадријем Весељијем, Јакупом Краснићијем и Реџепом Сељимијем оптужницом терети за удружени злочиначки подухват насилног преузимања контроле над Косово, и то по разним видовима кривичне одговорности за ратне злочине и злочине против човечности.
Он се предао Специјализованом тужилаштву у четвртак 5. новембра, након што је поднео оставку на место председника тзв. Косова, а потом је ухапшен и пребачен из Приштине у притворску јединицу у Хагу где ће остати до даљег.
Пред Специјализованим већима у Хагу, познатим и као суд за злочине ОВК, одговараће и по командној и по индивидуалној кривичној одговорности за злочине које је ОВК починила на Косову и Метохији и северу Албаније у периоду, који је обухваћен оптужницом Специјализованог тужиоца Косова Џека Смита, од марта 1998. до септембра 1999. године.
Оптужбама које су написане у 10 тачака, поред осталог се терети за 98 убистава, за 18 познатих жртава присилног нестанка и више од 416 незаконитих притварања, која су извршена било по његовом наређењу, било уз његову помоћ, подршку или са његовим знањем.
Тачан број незаконито притворених и мучених у логорима није објављен у редигованој оптужници, јер су у табеларном приказу жртава бројке изостављене у неким случајевима.
Заједно са тадашњим, како их тужилац назива, припадницима Главног штаба ОВК, Кадријем Весељијем, Реџепом Сљимијем и Јакупом Краснићијем, Тачи је оптужен за „удружени злочиначки подухват“, у којем су учествовали и други припадници припадници ОВК и политички заговорници самосталности Косова, у односу на Србију.
Тачи је био политички комесар и командант, Весељи шеф обавештајне службе, Сељими главни оперативац, а Краснићи заменик команданта и портпарол.
Тужилац сматра да су припадници удруженог злочиначког подухвата имали за циљ стицање и вршења контроле над целим Косовом за шта су лично или преко подређених користили незаконито застрашивање, малтретирање, вршење насиља и уклањање оних за које се сматрали да су им противници, преноси Танјуг.
Ти противници, односно њихове жртве, према оптужници су редом набројане као: особе за које су сматрали да су сарађивале или су се удруживале са снагама Социјалистичке Републике Југославије (СРЈ), званичницима или државним институцијама, затим оне они који се на други начин нису подржавали циљеве или средства ОВК, као и особе српске, ромске и друге националности.
Ради остваривања циља удруженог злочиначког подухвата Тачи и остали оптужени су за кривична дела описана у оптужници, а која обухватају прогон, затварање, илегално или самовољно хапшење и притварање, друга нехумана дела, окрутно поступање, мучење, убиства и присилни нестанак особа.
Међу осталим члановима удруженог злочиначког подухвата, који нису обухваћени овом оптужницом, били су Азем Сиља, Лахи Брахимај, Фатмир Љимај, Силејман Сељими, Рустем Мустафа, Схукри Буља,
Латиф Гаши и Сабит Геци, као и одређени други припадници ОВК и политичке вође.
Тачи, Весељи, Саљими и Краснићи су оптужени и за злочине које су починили њихови потчињени и који су детаљно описани у оптужници, јер су, како тврди тужилаштво, знали да су се злочини догодили или да ће бити почињени и нису ништа учинили да их спрече, нити да кривце казне.
У оптужници се детаљно описује десетине догађаја из 1998. и 1999. године у којима су људи отимани на улицама, у својим кућама и одвођени у импровизоване логоре широм Косова и Метохије, где су тешко злостављани, испитивани, понижавани и приморавани да признају сарадњу са српским властима и шпијунажу.
У редигованој оптужници, која је доступна јавности на енглеском језику нису наведена имена жртава, ни живих ни убијених или несталих, али су описани догађаји који су пратили притварања у 15 логора ОВК на КИМ и два на северу Албаније, у Кукешу и Хасу.
На КИМ су поменути логори у Ђаковици, Гњилану, Качанику, Липљану, Малишеву, Новом Брду, Подујеву, Приштини, Призрену, Ораховцу, Србици, Сувој Реци и Витини.
Дат је такође табеларни приказ логора и периода у којима су се злочини догађали, без имена, али уз навођење оквирног броја жртава.
Тачијева лична одговорност описана је у 10 тачака оптужнице које га терете за кривична дела ратних злочина и злочина против човечности.То су : 1. прогон по политичкој и / или етничкој основи, 2. стављање у затвор, 3. незаконито или својевољно хапшење и притварање, 4. остала нехумана дела, 5. сурово поступање, 6. злочин против човечности мучењем, 7. ратни злочин мучењем, 8. злочин против човечности убиством, 9. ратни злочин убиство, 10. присилно нестајање особа.
Махом исте оптужбе стављене су на терет и Весељију, Краснићију и Сељимију који ће се данас и сутра изјаснити о кривици, сви на посебним рочиштима.
У оптужници нису поменути такозвана "Жута кућа" и трговина органима на северу Албаније, а које су иницирале оснивање Специјализованог тужилаштва и Већа Косова, након што су описани у извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.
Прочитајте још:
