Изложба под називом „Уплетени“ представиће слике, цртеже, инсталације и видео радове 36 уметника.
Јесења изложба - визуелношћу против ковида и беспарице
„Уплетени смо у недостатак новца и ограничења због ковида. У тренутку када се сви дистанцирају и одустају, ми правимо изложбу као да радимо у најбољим могућим условима“, каже за Спутњик историчарка уметности Маја Ћирић.
Она наглашава да најстарија изложба у региону која се организује од 1928. године „инсистира на визуелном и чулном“.
„Ако постоји тенденција да чула мириса, укуса и додира буду поништена у епидемији, ми инсистирамо на јаком визуелном искуству и атмосфери“, појашњава Ћирић.
Сви радови су, према речима кустоскиње, визуелно атрактивни.
„Многи радови су визуелно наглашени и указују на рањивост субјекта, старе идеолошке обрасце, на пренаглашене сензације и рањиве појаве. То су динамични визуелни обрасци као одговор на време у коме живимо“, наводи Ћирић.
Од слика до видео пројекција
Према њеним речима, изложба претендује да буде савремена у изразу, али има доста класичних слика великог формата.
„Изложићемо и пет видео радова који су врло специфични. Наш уметник који је мигрирао у Америку, носио је по америчким пустињама заставу на којој су биљке уместо националних симбола. У Павиљону је поред те заставе изложен и видео, а то је у дијалогу са радом Ивана Грубанова, са његовим заставама старе Југославије и Комунистичке партије које су постављене у оквиру инсталације“, објашња Ћирић.
Кустоскиња скреће пажњу и на рад Тање Вујиновић, која живи у Словенији.
„Она је помоћу програма за прављење комјутерских игрица конструисала читав нови пејзаж и представлила га као енергетски бунар из кога може и УЛУС да добије нову енергију“, примећује наша саговорница.
Уметници из Јапана и САД креирали дела за Јесењу изложбу
Јапанка Сачи Мијачи, која живи у Холандији, креирала је за Јесењу изложбу рад „Покушај померања стубова микрозаједнице“, посвећен стубовима Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“.
„Она даје 100 инструкција и свако може да одабере на који начин жели да одговори. Могу рецимо да ставе поред стуба камен из Дунава или Саве, да загрле стуб, да се фотографишу са стубом и изложе своју фотографију у Павиљону. То је ода стубовима на којима више од 100 година стоји једно уметничко удружење, подсетник на чињеницу да ово друштво и даље стоји на неким стубовима, да су они ту годинама, а ми на њих не обраћамо пажњу. Дело Сачи Мијачи је метафора - чувамо наслеђе тако што ћемо му одати почаст кроз 100 акција које ће свако ко пожели моћи да предузме“, објашњава Маја Ћирић.
Џеф Кастер из САД ће изложити дијаграм на српском, на ћирилици, којим указује на динамике различитих друштвених група.
„Рад се зове 'Релациона атлетика'. Он показује да све креће од акције, поступка који може да се развије у трансформацију или кризу. То реферира и на једно комплексно удружење као што је УЛУС са својих 2.500 чланова. Ови радови су осмишљени и прилагођени Јесењој изложби“, каже кустоскиња.
Екопокрет и индистријско стакло Драгана Дробњака
На изложби ће бити представљен и еколошки, активистички покрет „Еxtinction rebellion“ који, према речима кустоскиње, покушава да „нађе одговор на присутну екоанксиозност“.
„Пошто је тако фрагилно време у коме живимо, приказаћемо међународни покрет који се бори против загађења и глобалне кризе у том смислу, али и домаћи покрет који се залаже за очување наслеђа индустријског стакла Драгана Дробњака. Дробњак је дизајнер из Прокупља, из фабрике 'Девети октобар' која је одавно затворена. Његов дизајн је био доступан људима широм Југославије. Сваки његов рад је био уникат, а могао је да се набави и у робним кућама. Све фабрике стакла у Србији, осим параћинске, данас су затворене. Дробњаков дизајн је препознат у свету као врста достигнућа с краја седамдесетих и почетка осамдесетих. Зато ће посетиоци изложбе моћи да виде оно што је значајно за наше поднебље – Покрет за очување индустријског стакла Драгана Дробњака“, најављује Маја Ћирић.
Монументални радови
Кустоскиња каже да овакве изложбе обично имају већи број учесника, али њихова одлука је била да се мањи број уметника представи са више радова или монументалнијим делима.
„Небојша Деспотовић, који је завршио Ликовну академију у Венецији и остварио значајне успехе у Италији, заступљен је тако са две, а Урош Ђурић са једном великом сликом. Намера нам је била да утисак буде монументалнији, да покажемо да не одустајемо од уметности и да на све контрадикције у којима живимо одговоримо на позитиван начин“, појашњава Ћирић.
Изложба ће трајати до 6. децембра и планиран је богат дебатни програм на онлајн платформама.
Прочитајте још:
