Данас неке земље на постсовјетском простору желе да раскрсте са тим руским наслеђем, док се друге залажу за његово очување.
Бивши председник белоруског парламента Станислав Шушкевич, који је 1991. године био један од потписника историјског документа којим је растурен СССР, сада предлаже да се поништи одлука донесена на референдуму 1995, којом је руски језик постао паралелно са белоруским службени језик Белорусије.
Иако је на том референдуму 83,3 одсто Белоруса гласало да се руском дâ статус службеног језика, Шушкевич, као и један број лидера белоруске опозиције, сматра да би једини службени језик у тој земљи требало да буде белоруски. Он не оспорава чињеницу да између Белоруса и Руса нема сукоба, али тврди да се белоруски истискује, као и белоруска култура. Ипак, Шушкевич је свестан да ће тај процес укидања руског језика бити „прилично сложен и дуг“.
Лукашенко брани руски језик
С друге стране, председник Александар Лукашенко је рекао је да неће дозволити „пузајуће уништавање“ руског језика у Белорусији и нагласио је да људи треба да говоре језиком који желе.
У својим анализама руски политиколози указују на то да Шушкевич, као и један број лидера белоруске опозиције, гурају земљу „на украјински пут“.
Кијевске власти већ годинама воде отворен рат против свега што је руско — забрањују руски језик у школама, укидају руске радио и телевизијске канале, забрањују филмове и књиге, покушавајући да руски језик сасвим потисну из друштва, кршећи на тај начин права милиона рускоговорећих грађана у тој земљи. Руски медији наводе да трећина друштва руски сматра својим матерњим језиком, док га око 60 одсто грађана Украјине редовно користи у свакодневном животу.
У јеку тоталне украјинизације, Врховни суд те земље је забранио председнику земље Владимиру Зеленском да се служи руским језиком док обавља своје службене дужности и наложио му да говори само на службеном — украјинском језику.
Након распада Совјетског Савеза многе новонастале независне државе започеле су политику такозване дерусификације, иако у неким од тих земаља и данас живе руске мањине које се суочавају са разним облицима дискриминације, укључујући и језичку. То је посебно изражено у балтичким земљама.
У Летонији, рецимо, постоји само један државни језик — летонски, док руски који је матерњи за скоро 40 одсто становништва, има статус страног језика.
У постсовјетским земљама га се не одричу баш сви
Формално, до 1990. године сви језици совјетских народа су били једнаки у својим правима, а тек је законом „О језицима народа СССР-а“, 1990. године, руски утврђен као службени језик СССР-а.
Руски језик се као обавезни предмет појавио у свим школама Совјетског Савеза 1938. године и то је био језик који је повезивао и спајао све народе који су живели на том простору. За успешно управљање државом, њеним оружаним снагама и индустријом био је потребан језик који би сви могли да разумеју и да на њему комуницирају. То је, између осталог, допринело економском расту и културном развоју.
И данас у многим земљама бившег Совјетског Савеза руски језик остаје један од најважнијих језика. Председник Молдавије Игор Додон сматра да се руски језик мора вратити у обавезни школски програм. Говорећи о статусу руског језика у тој земљи, Додон је назвао грешком чињеницу да је руски пре неколико година престао да буде обавезан у школама и уверен је да знање руског језика може бити велика предност за грађане.
Прочитајте још: