„Ово није хуманитарно примирје и прекид ватре, на коме су раније радили руски министар спољних послова Сергеј Лавров, председник Русије Владимир Путин и француски лидер Емануел Макрон, о чему је говорио државни секретар САД Мајк Помпео, приликом посете министара спољних послова Јерменија и Азербејџана САД. Ово иде много даље. Ово је прекид ватре са главним елементима мирног поравнања. О тим елементима се разговарало у Минској групи током последњих 20 година“, рекао је Кавано, који је неколико година био амерички преговарач о питању Карабаха.
Међу тим елементима он је навео територијалне уступке, увођење мировних снага, повратак избеглица, гаранцију транспортних коридора између Јерменије и Нагорно-Карабаха с једне стране и главне територије Азербејџана и Нахичеванске аутономне републике с друге стране.
„Русија се није политички удаљила од ставова које су подржали други копредседавајући Минске групе - Француска и Сједињене Америчке Државе. Једино што се разликује од онога што је у основи био договор све време су руски мировњаци“, рекао је Кавано. Он верује да је и сама Русија сумњала у потребу да пошаље своје мировњаке, али је то учинила када је ситуација била критична за Јерменију.
„То смо видели током првог месеца сукоба, Русија је размишљала да ли би требало да учествује у војном аспекту. Тек када је ситуација достигла врхунац, осетила је да је потребно деловати“, рекао је Кавано.
Он је изразио наду да ће бити могуће вратити значајан број избеглица са обе стране.
„Већина ових територија је уништена. Потребна је колосална обнова“, рекао је бивши дипломата.
Споразум о Карабаху
Раније су се лидери Русије, Азербејџана и Јерменије договорили о прекиду борбених дејстава у Карабаху. Према овој изјави, борбена дејства прекинута су од поноћи 10. новембра, Јерменија и Азербејџан се заустављају на заузетим положајима и морају да размене заробљенике. Осим тога, у Нагорно-Карабаху ће бити размештене руске мировне снаге.
Документ потписан 10. новембра представља четврти покушај постизања стабилне деескалације. Претходна три била су неуспешна.
Јерменски премијер Никол Пашињан назвао је овај споразум за њега изузетно тешком одлуком. Са друге стране, председник Азербејџана Илхам Алијев потписивање документа сматра капитулацијом Јерменије. Алијев је рекао да је споразум повољнији за Баку, да је сада завршена војна фаза и могуће је прећи на политичка питања.
Прочитајте још:
