Енчев је до овог закључка дошао након што је дописник аустријске телевизије ОРФ Кристијан Фернинанд објавио незваничне информације са састанка министара спољних послова Бугарске и Северне Македоније у Немачкој.
У незваничном документу, који су стране наводно усвојиле током састанка, каже се да је Бугарска спремна да пристане на почетак преговора о приступању својих суседа ЕУ и одржавање прве међувладине конференције у децембру 2020. године.
Скопље ће, заузврат, званично објавити чланицама ЕУ да скраћени назив државе „Северна Македонија“ значи само „Република Северна Македонија“. Бугарска задржава право да као допуну преговарачким преговорима једнострано прогласи да македонски језик значи „језик у складу са уставом Републике Северне Македоније“.
Македонски језик није признат у Бугарској и сматра се дијалектом бугарског језика. Северна Македонија је, са своје стране, спремна да званично објави да је књижевни македонски језик кодификован 1945. године.
„Ако је истина оно што је рекао аустријски новинар Кристијан Фердинанд, то значи да је Бугарска спремна да се повуче са свог почетног чврстог става о Скопљу због притиска Немачке, која тренутно председава Саветом ЕУ“, рекао је бугарски експерт у коментару за портал „Епицентар“.
Новинар је приметио да формулација „македонски језик у складу са уставом Северне Македоније“ није уступак суседа, јер је такав концепт већ присутан у споразуму који су 1999. потписали премијери Бугарске и Македоније Иван Костов и Љубчо Георгијевски.
„Документ не узима у обзир главни захтев бугарске стране - признавање бугарских корена и етничке групе Републике Северне Македоније. Признање да је језик кодификован 1945. је недовољно, осим ако се не појасни да су његови корени бугарски“, рекао је Енчев.
Бугарски експерт је изразио сумњу и на тему параграфа у којем се налази референца на члан 11 садашњег Уговора о пријатељству, добросуседству и сарадњи између Софије и Скопља из 2017. године, који се наводно односи на питање мањина. Члан уговора каже да стране имају право да заштите права и интересе својих грађана на територији друге државе.
„Узајамна потврда члана 11 из споразума о пријатељству и везивање фразе о ‘питању мањина’, како следи из овог нацрта документа је скандалозна“, рекао је експерт.
Новинар је такође скренуо пажњу на то да се у радном документу не помиње да би комшије требало да уклоне „антибугарске странице“ из својих уџбеника из историје и књижевности и поново је изразио жаљење што Бугарска није следила пример Грчке.
Бугарско Министарство спољних послова демантовало је информацију да се слаже са одредбама незваничног документа.
