Ово за Спутњик каже Александар Кавчић, некада ученик чувене београдске Математичке гимназије, а данас професор на Карнеги Мелон универзитету у Пенсилванији, једном од најбољих техничких универзитета на свету.
Већ два семестра професор Кавчић не предаје, јер стално путује, покушава да помогне својој земљи — Србији. Идеја му је да свако дете штампа своје бесплатне уџбенике. Верује да прво треба да допре до свести просветних радника који су, како каже, понижени, али су заборавили да и они морају да воде рачуна о џепу родитеља.
„Рецимо да у овом тренутку има седам издавача, сваки има приближно исти садржај и исту цену уџбеника, наставник који их бира, каже, дај да изаберем онај који ће ми донети неки поклон од издавача, лаптоп или неко путовање у иностранство. Наставници и директори то заиста раде на тај начин. Али, оног тренутка кад им понудите избор бесплатног уџбеника, ту ће се видети од каквог су моралног ткива саткани“, каже Кавчић.
Он додаје да на интернету одавно постоје бесплатни уџбеници, углавном на енглеском језику, зато што се на њему води настава од Индије, преко јужне Африке, Европе, Канаде, Америке и Аустралије. Механизам бесплатног уџбеника није свуда исти, у неким и нису бесплатни, али сигуран је да земља као што је Србија, величине просечног града у Азији, може да их има.
У Америци, у којој тренутно ради, све зависи од државе до државе, али свака од њих 50 има пројекат бесплатних уџбеника. Наводи нам и пример Тексаса у коме дете добије уџбеник од школе, али мора да га врати на крају године.
„То би могао бити принцип за децу која немају рачунаре, а и за њих је могуће одштампати уџбеник са интернета за 200 динара, лакше је и боље тако, него да га плате 1.200“, истиче наш саговорник.
Монопол странаца на уџбенике у Србији
Кавчић не жели да коментарише монопол који у Србији држе страни издавачи, јер се о њима за сада информисао само из медија, а подаци кажу да четири страна издавача држе чак 87,4 одсто овдашњег тржишта школских књига, само за прваке и петаке.
„Међутим, ушао сам у детаље када су у питању профитне стопе, оне су 100 одсто. Ако уложе 400 динара, зараде још 400, то је 800, а још 200 оде на ПДВ, то је рачун. То је енорман профит! Он је незамислив на западу, али страни издавачи не желе да раде за 20, 30 одсто, као што су радили домаћи, а родитељи прескупе књиге морају да купе.“
Да би деца дошла до бесплатних књига, пре свега је потребно да Фондација добије дозволу Министарства просвете. А за то је потребно лобирање. Прво очекује подршку просветних радника и њихових синдиката.
„Не може једна особа да се избори против монопола, не може ни наша Фондација, очекујем и подршку угледних јавних личности интелектуалаца које су наше школе обликовале. Многи су ми рекли да је идеја одлична, али је за сада јавно нико није подржао“, каже Кавчић и додаје да је можда прерано говорити о овоме, јер још ниједан уџбеник није окачен на интернет.
Прве бесплатне књиге до септембра
Али на томе се интензивно ради, први ће се појавити већ до почетка следеће школске године, а годину и по дана дели нас од тренутка када ће сви бесплатни уџбеници за основце бити на интернету. Шта год да се деси, сигуран је да ће макар у овом сегменту акције истрајати, јер сматра да би управо од образовања могао да почне повратак на изгубљени систем вредности.
„Живимо у земљи у којој се плагирају докторати, купују дипломе, док год се то дешава, нећемо моћи образовање вратити на место које му припада. Не може просветни радник да има ауторитет у друштву, да ученицима пропагира вредности, посебно у средњој школи, ако они виде да се политичари и други бахати људи понашају другачије“, каже овај професор који је предавао на Харварду, али и на Хавајима и у Хонг Конгу.
Помоћ деци ометеној у развоју
Фондација „Алек Кавчић“ обратиће посебну пажњу на децу ометену у развоју, а идеја је да помогну и музичке школе јер, како каже Кавчић, и они би морали да имају бесплатне уџбенике.
Професор Кавчић је изумитељ за сада у свету најбољег читача магнетских меморија, читача хард-диска, који је незаконито користила глобална компанија „Марвел“. После вишегодишњег суђења добио је спор и одштету од 750 милиона долара. Део новца отићи ће на пројекат бесплатних уџбеника. Своју школу одавно помаже.
„Не знам колико је Фондација рачунара купила за Математичку гимназију, јер им уплаћујемо новац, знам да су до пре три године имали један, а сада имају шест кабинета са по 20 рачунара. Новац који не оде на рачунаре, млади генијалци троше за одлазак на такмичења широм света.“
Професор Кавчић већ помаже и основцима у Србији. Део новца који његова Фондација уплати Математичкој гимназији, одлази и на унапређење старијих компјутера које ова школа прослеђује основним школама.
