Божовић истиче за Спутњик да је изненађен оваквим ставом Црне Горе јер он није поступио ништа другачије него што су то радили српски амбасдори пре њега у овој држави у оваквим приликама.
Божовић затечен тумачењем министарства
„Са чуђењем и нелагодом примио сам чињеницу да сам синоћ касно позван у Министрство вањских полова Црне Горе где ми је речено да се та моја намера квалификује као мешање у унутрашње ствари и питања суверености државе и некаквих историјских фалсификата. То Република Србија и ја као амабсадор у потуности одбацујемо. Нарочито неаргументованим сматрамо помињање термина „историјски фалсификат. Разговор у министарству је за мене био изузетно непријатан“, објашњава Божовић.
Он је подсетио да је табла у Будви постављена 1931. године у време Краљевине Југославије, после тешког грађевинског подухвата, када је направљен пут Цетиње-Будва. Та табла је постављена од стране Општине Будва, додаје Божовић, и свечано освештана у славу и част свим јунацима и црногорским и српским. У том светлу, историјске чињенице су и више него јасне.
„Негирати дан примирја, победе и савезништва Србије и Црне Горе које су у великом рату кроз Мојковачку битку јасно, неупитно и историсјки биле заједно у тој победи, и доводити то у питање, за мене је веома непријатно изненађење. У косулатцијама сам са државним врхом Србије, а наравно, због оваквог става земље домаћина, могли смо само да одустанемо и да одложимо полагање венца на Спомен плочу, чекајући нека боља будућа времена“, истиче Божовић.
Србија опредељена за братске односе са Црном Гором
Култура сећања, одавање почасти и поште јунацима који су пали за слободу и наше данашње вредности предстваља највећи цивилизацијски чин, наводи наш саговорник.
„Рекао бих и пред црногорском и српском и европском јавношћу - Република Србија сведочи своју чврсту жељу и опредељење да гради најбоље могуће братске и пријатељске односе са Црном Гором. Србија жели да својом политиком мира и разумевања, на данашњи дан Дан примирја пошаље поруку мира и помирења, како међу народима тако и међу државама. Да још једном посведочимо достојност данашњег дана и одавањем поште и почасти свима онима који то несумњиво заслужују. Сећајући се свих њих, требало би да размишљамо и о будућности. Као две модерне демократске европске државе, које су једна другој најближе, треба да сарађујемо економски, привредно, културно, политички, у интересу и Србије и Црне Горе,“ напомиње Божовић.
Он каже да се нада да ће нове три победничке коалиције у Црној Гори ускоро формирати нову владу и да ће се та нова влада трудити да развија најбоље односе и са Србијом и са земљама у окружењу.
Организоваћемо историски скуп
„Оно што могу да обећам је да ће и у нашој амбасади и у мени лично имати конструктивног партнера за унапређење наших односа и давање једног новог тоналитета који ће, надам се, бити другачији, пријатељскији и добронамернији него што је сада. Уопште не желим да осуђујем било кога, само желим да позовем на поштовање историјских чињеница, на разум, мир, заједништво и да се вратимо решавању проблема грађана као што се од нас то и очекује. И да се вратимо ономе што нам је заједничко на путу евроатланских интеграција“, рекао је српски амбасдор у Црној Гори.
Када је у питању тема културе сећања и одавање поште, рекао бих да је то и ваневропски, дакле светски и цивилизацијски домет коме заједно у будућности морамо да дамо допринос, истиче Божовић.
„Ми никада нисмо били историјски супроствљени, наше државе и војске нису никада међусобно ратовале нити биле у некаквом сукобу. Тако да милсим да само треба мудро погледати историјске чињенице и око њих заузети одређени став. Оно што сам данас добио од великог броја српских организација је подршка и захтев да учествујемо у организацији ширег научног историјског скупа на коме би историчари Црне Горе, Србије, и из региона, под покровитељством српске и црногорске Академије наука, те историјске чињенице још једном осветлили, како се не би давало простора за злонамерно тумачење“, додао је Божовић.
Божовић признаје да га је последњи непријатан случај додатно погодио јер је и сам рођен у Црној Гори и ту земљу доживљава најближе могуће:
„Никада не бих урадио ништа на штету и противно интереса Црне Горе, јер бих онда радио и на штету Србије“.
