Јерменски министар разговарао је са руским и француским колегама, Сергејом Лавровом и Жан-Ивом Ле Дријаном, и замеником америчког државног секретара Стивеном Биганом о споразуму о прекиду ватре у Нагорно-Карабаху који су потписали председници Јерменије, Русије и Азербејџана 10. новембра, као и о судбини јерменског културног наслеђа у региону.
„Мнацакањан је истакао да се изјава, чији је циљ успостављање режима прекида ватре и распоређивање мировњака, не може сматрати коначним решењем сукоба у Нагорно-Карабаху“, саопштила је прес-служба јерменског Министарства спољних послова.
Додаје се да је током разговора указано на „кључну улогу Турске у планирању, провоцирању и вођењу рата, који је Азербејџан покренуо против Нагорно-Карабаха, што се манифестовало како директним учешћем у борбеним дејствима, тако и увођењем страних бораца у зону сукоба“.
„Министар спољних послова Јерменије је искључио било какву улогу Турске у мировним операцијама у Нагорно-Карабаху, упркос корацима које је Анкара предузела у том правцу“, саопштила је јерменска прес-служба.
Мнацакањан је нагласио да међународна заједница мора што пре предузети кораке у циљу решавања хуманитарне кризе у Нагорно-Карабаху, „која је настала услед турско-азербејџанске агресије“.
„Министар спољних послова Јерменије је изразио дубоку забринутост судбином јерменских историјско-културног наслеђа на територијама које је Азербејџан окупирао у Нагорно-Карабаху. Он је истакао да је међународној заједници добро познат варварски однос Азербејџана према јерменском наслеђу, услед кога су уништени јерменски споменици у Нахчивану, на територији Азербејџана, као и на територијама Нагорно-Карабаха које су се нашле под окупацијом Азербејџана током првог рата за Нагорно-Карабах (почетком деведесетих година прошлог века)“, саопштава јерменско Министарство.
Такође се наводи да су „саговорници истакли важност наставка рада копредседавајућих Минске групе ОЕБС-а као јединог међународног формата за посредовање“.
Према саопштењу јерменске прес-службе, с тим у вези је Мнацакањан истакао да ће се о свим питањима, везаним за мировни процес у Нагорно-Карабаху, разговарати искључиво у оквиру копредседавајућих Минске групе ОЕБС-а, а у том формату ће се заступати интереси карабашких Јермена.
Раније су лидери Русије, Јерменије и Азербејџана потписали заједничку изјаву о прекиду рата у Карабаху.
Прочитајте још:
