Осетљив тренутак: Док се Европа затвара, Србија и Западни Балкан отварају границе

© REUTERS / Wolfgang RattayШенген, Еу
Шенген, Еу - Sputnik Србија
Пратите нас
Готово у истом тренутку када се у Европској унији чују гласови који захтевају ревизију Шенгенског споразума због терориста и затварање граница због пандемије, Србија и државе Западног Балкана потписале су, у осетљивом тренутку, споразум који отвара границе.

Споразум знан под надимком „Мини Шенген“ ступио је на снагу 10. новембра, до када је требало да буду окончане све техничке припреме да грађани три балканске државе из једне у другу путују само са личним картама.

Србија, Албанија и Северна Македонија сагласиле су се крајем октобра о заједничким радним дозволама, бржем царинском раду и међусобној помоћи у случају елементарних непогода.

Европа мења Шенген, а Србија и Западни Балкан потписују „Мали Шенген“

И док се западнобалканске државе усред пандемије вируса корона отварају, дотле се француски председник Емануел Макрон, из безбедносних разлога, залаже за ревизију Шенгенског споразума, једног од стубова темељаца ЕУ.

Интерес свих балканских држава несумњиво је међусобно повезивање. Питање које се поставља је да ли је за њега изабран прави моменат, с обзиром на пандемију вируса корона, али и безбедносне изазове.

Према речима политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, балканске државе имају националне разлоге да отворе своје границе, без обзира на тренутну пандемију. „Мали Шенген“ није нешто што би допринело броју заражених, сматра он.

„Државе Западног Балкана имају националне компоненте у свим земљама. Конкретно, српска нација је већинска у Републици Српској и Србији, значајан део становништва Црне Горе су Срби. Срби живе и у другим земљама региона, тако да је нама интерес да се српски простор и на тај начин повезује“, каже он.

Да ли ће се границе отворити сада, или у неком другом тренутку, није толико битно, додаје он.

„Битно је какав ће бити карактер те заједнице, односно зоне интеграције. Ако је то све у оквиру економије и кретања становништва, онда је, по мени, то прихватљиво и тренутак је небитан. Ако се излази из тог оквира и улази у одређене политичке сфере, то је проблем и сада и у будућности“, напомиње Анђелковић.

Пандемија може да успори примену „Мини Шенгена“

Нико у Европи не може да каже колико ће дуго трајати пандемија, каже истраживач Института за политичке студије Душан Гујаничић, који додаје да је политички моменат осетљив. Уз тек окончане изборе у САД и колико јуче завршен јерменско-азербејџански конфликт на самом ободу Европе, као и уз политички и економски паралисану ЕУ, моменат за ступање на снагу „Малог Шенгена“ није најсрећнији, признаје он.

„Али, уколико постоји јасна визија и конкретна идеја, политичаре ништа не спречава да потпишу и ставе на дневни ред пројекте које ће у разумном року даље елаборирати. Ипак, верујем да ће то бити значајно успорено“, констатује Гујаничић.

С обзиром да живимо у времену у коме живимо, тешко је предвидети догађаје дуже од неколико недеља или месеци. Са те стране се може поставити питање постоји ли добар политички моменат и шта то конкретно значи, сматра Гујаничић.

Макронова идеја о ревизији Шенгенског споразума у начелу је добра, оцењује наш саговорник и она се односи на дуплирање броја полицајаца на националним границама, који ће координирати активности између служби безбедности европских држава.

„Све то Европа је, према мом мишљењу, могла да спроведе и пре више година, али када је тако велики механизам у питању, то тешко, споро и тромо функционише. Када год се у ЕУ јави нека добра идеја, можете бити сигурни да ће од момента њеног пуштања у етар до тренутка њеног спровођења проћи не мало времена“, објашњава Гујаничић.

Идеја о ревизији Шенгена изнуђен је Макронов потез и ускоро ћемо видети хоће ли идеја бити спроведена у дело или ће се европски министри унутрашњих послова само „договорити да су се договорили“, додаје он.

„Што се тиче ’Мини Шенгена‘, то је пројекат који начелно добро звучи и можемо да се сложимо да може да донесе економске користи балканским народима. Али услед противљења не малог броја балканских држава и услед неизвесности европске перспективе читавог региона, како се то често каже, и та идеја је, по мом мишљењу, на дугом штапу“, каже Гујаничић.

Где год постоји ситуација у којој се више од две државе договарају око неког великог плана, мора се рачунати са тим да ће то трајати дужи временски период, напомиње наш саговорник.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала