Одговор је једноставан – љубичаста је била превише скупа до 1800. године. Сходно томе, често је била повезивана са влашћу, моћи и богатством. Чак је краљица Елизабета Прва забранила свима, осим блиским члановима краљевске породице, да носе ову боју.
Љубичаста је била изузетно цењена због тога што је била ретка. Оригинална љубичаста је добијана је од малог морског пужа који се једино могао наћи на подручју данашњег Либана.
И не само да је било тешко доћи до боје, него је било потребно око 10000 морских пужева не би ли се направио један грам љубичасте. Из тог разлога, само су богаташи и краљевске породице могле да приуште себи ову ствари у љубичастој боји, преноси портал ДДЛ.
Такође, љубичаста је неретко представљала духовност и светост јер су древни владаоци који су је носили били сматрани за божанства или Божије изасланике на земљи.
Међутим, понекад је ова боја била скупа чак и за оне најбогатије. Романски владалац Аурелијан, који је владао у 3. веку, није дозвољавао својој жени да купује шалове и огртаче бојене љубичастом бојом јер га је то задовољство коштало три пута његове тежине у злату!
По неким рачуницама, 350 г љубичасте боје коштало је као три гомиле злата, што би данас било приближно цифри од 56.000 долара. Чак ни најбогатије земље нису могле да приуште да имају ову боју на застави.
Доступност љубичасте почела је око 1856. године, када је осамнаестогодишњи енглески хемичар Вилијам Хенри Пиркин случајно направио синтетичку љубичасту боју док је покушавао да направи лек за маларију.
Од тог тренутка је кренула масовна производња љубичасте тканине и они краљевске крви више нису вредновали ову боју. Из тог разлога, данас се може наћи на неким од застава насталих тек након 1900. године.
Прочитајте и:
