Милан Крстић са Факултета политичких наука и један од уредника портала „Амерички-избори.рс“ каже за Спутњик да и поред тога што жалбени процес није готов, Доналд Трамп нема пуно изгледа да освоји још један председнички мандат.
Иако у Овални кабинет Бајден не може да уђе до средине јануара, сада су већ познати изазови са којима би се одмах суочио. Крстић сматра да би један од првих, а не лаких, задатака био комплетирање тима, управо из разлога што би његове бројне људе морао да одобри Сенат, у којем већину чине републиканци. Ништа мањи проблеми, додаје он, неће бити ни усвајање буџета, као и начин на који би контролисао здравствену ситуацију.
НАТО ће бити омиљени стуб савезништва САД и Европе
Осим демократа у Америци, Крстић каже да је велика већина европских државника прижељкивала Бајдена за првог човека САД. Трампа су, према речима нашег саговорника, гледали као председника који је све гледао из угла релативних трошкова и добити. Он је бизнисмен који на савезништва није гледао као класични политичар, стратегист у међународним односима, оцењује наш саговорник.
„Бајден је, са друге стране, политичар старог кова који нарочито цени партнерства, односно савезе у међународним односима који су дугорочни, као што је савез западне Европе са САД кроз НАТО. Према речима Бена Роутса, који је писао говоре Бараку Обами, Бајден одлично цени и односе са вођама одређених држава, насупрот Трампу који је само гледао шта добија, а шта губи из односа са другим државама. Једини изузетак био је Израел, који је био значајан за његов евентуални реизбор. Имајући то у виду, код Бајдена ће Европљани моћи да се надају да неће бити више притиска да повећају своје војне буџете у мери која је била код Трампа“, рекао је Крстић.
Одређене одредбе Вашингтонског договора ће преживети
Званичници у Бриселу нису крили да очекују да ће доласком Бајдена у Белу кућу доћи и до „обнављања“ партнерства ЕУ и САД, између осталог и на питању процеса нормализације односа Београда и Приштине.
Наш саговорник подсећа да је још у предизборној кампањи објављен документ Џозефа Бајдена о Албанији и Косову, у којем је сугерисано да неће бити никаквог одвојеног дијалога о косовском проблему. Крстић је, међутим, уверен да документ који је већ потписан у Вашингтону неће бити заборављен.
„Мислим да ће неке ствари из тог документа преживети, он неће бити никада формално опозван, али постоје неке ствари које можда неће бити толико у фокусу америчке администрације, а једна од њих може бити и премештање наше амбасаде из Тел Авива у Јерусалим. Са друге стране, ствари које су нам веома битне, као што је канцеларија ДФЦ, дефинитивно ће остати, јер је она и организована једним законом крајем 2018. који су подржали и демократе и републиканци. Они то превасходно виде као контрирање економском утицају Кине, а гасном утицају Русије не само у Србији, већ и у Израелу и Грчкој“, рекао је Крстић.
Бајден оштар према Русији, према Кини попустљивији?
Наш саговорник од Џозефа Бајдена очекује и нешто оштрију реторику према Русији, иако се она у овом Трамповом периоду није битно променила у односу на ону коју смо могли да чујемо за време владавине Барака Обаме.
„Било је неких назнака да ће односи бити бољи, поготово због одржавања самита у Хелсинкију или због сусрета у Хамбургу на Самиту Г20, али на крају ништа позитивно из тога нисмо могли да видимо, јер му је и 2017. Конгрес ограничио маневарски простор када је изгласао закон о санкцијама, те није успео да направи детант који је желео. Бајден ће наставити да одржава ту ’тврду‘ линију са Русијом, док ће према Кини ублажити и реторику и приступ у односу на Доналда Трампа“, нагласио је наш саговорник.
Прочитајте још:
