Мање концерата и музичара
Београдски џез фестивал, померен због пандемије, биће ове године одржан у нешто другачијем издању због епидемиолошке ситуације.
„То се односи на број бендова, концерата и на број посетилаца. Током пет дана биће одржано девет концерата џез музичара из Србије и, надамо се, гостију из Немачке, Аустрије, Италије, Португала, Израела, Хрватске и Северне Македоније”, најавила је Милица Шеварлић, чланица Одбора фестивала и заменица програмског менаџера Дома омладине Београд.
Авишаи Коен и Улрих Дрехслер
Највећа звезда овогодишњег Београдског џез фестивала биће израелски контрабасиста Авишаи Коен.
„Он почетке свог планетарног успеха везује за наступ на Београдском џез фестивалу, у сали Коларчеве задужбине, када је фестивал обновљен, а свирао је и пре три године у Сава Центру. Сада ће наступити са својим тријом на затварању, 13. децембра у Комбанк дворани”, рекла је за Спутњик Милица Шеварлић.
Фестивал ће почети у Дому омладине посебним програмом Ненада Василића, познатог српског контрабасисте који годинама живи и ради у Бечу.
„Ненад Василић је један од интернационално најистакнутијих домаћих музичара средње генерације. Он ће у сарадњи са Биг бендом РТС-а извести своје ауторске композиције у аранжманима за биг бенд”, најавила је Шеварлић.
Посебан програм фестивала инспирисан је монографијом која је управо изашла из штампе и представља осврт на пола века џеза у Србији и бившој Југославији, кроз сведочења о Београдском џез фестивалу.
„То је сведочење не само о фестивалу, већ и о џезу у Београду, Србији и некадашњој Југославији, али и о културним и друштвеним збивањима на овим просторима. Зато ћемо на фестивал имати вече сећања на легендарне домаће џез извођаче који су обележили историју Београдског џез фестивала. Домаћини вечери ће бити наши истакнути џез уметници Јован Маљоковић, Лазар Тошић и Влада Маричић са својим саставима и бројним гостима који су некада наступали на фестивалу”, наводи Милица Шеварлић.
Од иностраних извођача организатори очекују и аустријског музичара Улриха Дрехслера који ће премијерно у Србији представити део свог значајног пројекта „Liminal Zone”.
„Тај капитални пројекат састоји се од неколико делова, а у Србији ће представити онај који прати савремене теденције у џезу, којима је београдски фестивал традиционално посвећен. Програм се зове ‘Azure’ и представља специфичан спој џеза, савремене музуике и електронике”, објаснила је Милица Шеварлић.
Jazzistance – отпорност уз дистанцу
Слоган 36. Београдског џез фестивала одражава актуелни тренутак.
„Слоган означава с једне стране издржљивост и отпорност џез музике кроз историју, па и данас, у овим тешким и компликованим епидемиолошким временима, а с друге стране опомиње на једну од најчешће коришћених речи ове године - неопходну дистанцу, коју ваља држати и док уживамо у џез музици”, истакла је Шеварлић.
Пола века џеза и фестивала у Београду
На Београдском џез фестивалу биће представљена и монографија великог формата на више од 400 страна, чији је уредник Војислав Пантић.
„У монографији су представљена сва издања фестивала, с факторграфским подацима, уз бројне анегдоте, сведочења, осврте на концерте, изводе из прес клипинга, сећања. Обухвата период од година које су претходиле настанку београдског фестивала, преко Њупорт џез фестивала како се звао 1971, 1972. и 1973. године и издања 1974. када је добио данашње име, па до 35. издања 2019. Пружен је осврт и на дугу паузу од 1991. до 2004. године, када фестивал није одржаван”, навела је Милица Шеварлић.
Уз фотографије којима је монографија богато илустрована налазе се текстови џез критичара, новинара, публициста Светолика Јаковљевића, Милана Шевића, Милана Влајчића, Раше Петровића, Николе Марковића, Златана Димитријевића, Давора Хрвоја из Хрватске, Боба Вира из Велике Британије, Томаса Конрада из САД, Марћина Пулавског из Пољске с британском адресом и Роланда Хугинина из Холандије.
Прочитајте још:
