Нове тврдње Трампових адвоката: Иза изборне крађе стоји Бајденов адмирал и Сорошев човек

Трампови адвокати Руди Ђиулијани и Сидни Пауел наводе да је „Смартматик“ чији је председник одбора пензионисани адмирал Питер Нефенгер постао члан Бајденовог транзиционог тима, био у средишту намештања гласања на изборима 3. новембра.

Холдинг компанијом „Смартматик“ председава Нефенгер, сарадник утицајног милијардера мађарског порекла Џорџа Сороша, који је такође члан труста мозгова који је недавно добио значајна средства од украјинске фирме која је запошљавала Бајдениног сина.

Ђулијани је у недељу рекао „Фокс њузу“ да је „Смартматик“ испоручио софтвер за машине за гласање „Доминион“ које су се „поквариле“ и пренели 6.000 гласова за Трампа демократском кандидату Бајдену само у једном руралном округу Мичигена.

Пауелова је истакла да је да је Нефенгер председник компаније „Смартматик“ и члан одбора директора те компаније.

„Случајно се догодило да је он у председничком транзиционом тиму господина Бајдена, што неће постојати јер намеравамо да поништимо резултате избора у више држава. Председник Трамп победио је са разликом која се броји не само стотинама хиљада гласова, већ милионима, које је 'пребацио' овај софтвер, посебно дизајниран за ту сврху“, рекла је Пауелова.

​„Поседујемо сведочење под заклетвом зашто је овај софтвер направљен. Направљен је за намештање избора. Сведок је у потпуности био информисан о томе, видео је да се то догађало у другим земљама. То су радили намерно, било је прорачунато, а радили су то и раније. Имамо доказе из 2016. године у Калифорнији. Имамо толико доказа“, рекла је Пауелова.

Она тврди да је „Смартматик“ исплаћивао „повраћај новца“ јавним службеницима у замену за уносне државне уговоре. Она је рекла да се неколико узбуњивача јавило да кажу да су „значајне суме новца дате члановима породица државних званичника“ који су купили софтвер.

„Доминион“ машине су коришћене у 28 држава, укључујући шест кључних – Аризону, Џорџију, Мичиген, Неваду, Пенсилванију и Висконсин.

„Говоримо о пакетима од стотину милиона долара за нове аутомате за гласање, изненада, у више држава. 'Погодности' за званичнике кретале су се од готовине до онога што бих назвала изборним осигурањем, јер су свесни да могу победити на изборима ако користе тај софтвер“, рекла је Пауелова.

Она је додала да јој је жао што су многе угледне политичке личности пропустиле прилику да реагују на бројне жалбе на хардвер и софтвер, укључујући старије демократе Керолајн Мелони, Елизабет Ворен и Ејми Клобучар.

​„Зато се питам колико га је ЦИА користила у своје сврхе на различитим местима“, рекла је Пауелова и додала да је несхватљиво да је директорка Централне обавештајне агенције Ђина Хаспел и даље на том месту, тврдећи да би је требало одмах отпустити.

Цитиран је „високи обавештајни званичник“ који је рекао да „Смартмаков“ софтвер има „задња врата“ која му омогућавају „праћење и надгледање“ како би „заинтересована страна у реалном времену знала колико ће јој гласова бити потребно за добијање предности на изборима“.

„Могу да докажем да су то учинили у Мичигену, то могу да докажем и сведоцима. Истражујемо остало. Ипак, у свакој од тих држава имамо више него довољно илегалних гласачких листића који су већ документовани, да би смо поништили резултате у тој држави“, рекао је Ђулијани.

На питање да ли му је потребан „Доминион“ хардвер или „Смартматиков“ софтвер да би доказао случај, Ђулијани је рекао да има сведоке који „могу детаљно да опишу хардвер“, заједно са владиним службеницима и другима који су „били тамо при стварању 'Смартмика'“. „Они то могу да опишу, могу да нацртају, могу да покажу“, додао је он.

„После ових избора, цела ова ствар мора се испитати као питање националне безбедности. „Гувернери који су са овоом компанијом склапали уговоре никада се нису потрудили да предузму било какву детаљну анализу“, нагласио је Ђулијани.

​„Не могу да замислим да бисте потписали уговор са компанијом ако бисте отишли корак даље и сазнали да је воде људи који су блиски Мадуру и Чавезу, садашњем и бившем председнику социјалистичке Венецуеле“, додао је он.

Нефенгер је постао „угледни колега“ у трусту мозгова Атлантског савета након што је напустио америчку владу 2017. године. Две године касније, „Вол стрит џурнал“ објавио је да је украјинска енергетска компанија „Бурисма холдингс“, која је у контроверзним околностима запослила Бајдениног сина Хантера, донирала 100.000 америчких долара годишње Атлантском савету од 2016. до 2018. године.

​Оснивач и извршни директор „Смартматика“ је Венецуеланац Антонио Мугица, док је британски лорд Марк Малох-Броуен, дугогодишњи Сорошев сарадник, председник „Смартмакове“ холдинг компаније „СГО Корпорејшн лимитед“ са седиштем у Лондону.

„Смартматикова“ опрема коришћена је на изборима за венецуеланску Националну уставотворну скупштину 2017. године, после којих се Мугица окренуо против Мадура, супротно Ђулијанијевој тврдњи да су њих двојица сарадници.

Мугица је признао да би његов софтвер могао бити хакован ради намештања избора кад је на конференцији за новинаре у Лондону рекао да је Мадурова влада повећала излазност за око милион људи. Међутим, открио је да није обавестио правосуђе у Венецуели пре конференције за штампу, тврдећи да „смо вероватно мислили да неће бити саосећајни са оним што смо имали да кажемо“.

Малох-Броуен је био зманеик министра од 2007. до 2009. у краткотрајној влади бившег британског премијера Гордона Брауна и има неколико веза са Сорошем. Био је члан саветодавног одбора милијардера за Босну од 1993. до 1994. године. Док је радио као администратор Фонда Уједињених нација за развој 2002. године, предложио је агенцији да ради са Сорошевим институтом за отворено друштво. У мају 2007. године ангажован је као потпредседник Сорошевог квантног фонда, али је дао отказ четири месеца касније да би се придружио влади Велике Британије.

Правни саветник Института за отворено друштво Кенет Андерсон био је члан савета Фондације за људска права чији је оснивач и председник Тор Халворсен рођак одбеглог венецуеланског лидера опозиције Леополда Лопеза. Лопез је затворен 2015. због подстицања на насиље у смртоносним нередима у Гуаримбеу 2014. чији је циљ био свргавање Мадурове владе.