Операција Кипар: Ердоган повукао потез у Средоземљу који се одавно припремао

Ово каже за Спутњик Војислав Лалић, некадашњи дописник Танјуга из Атине и Анкаре, коментаришући посету Кипру председника Турске.

„Турска и самопроглашени турски Северни Кипар више неће толерисати ’дипломатске игре‘ у међународном спору око права на приобалне ресурсе у источном Медитерану“, рекао је Ердоган у недељу на Кипру поводом 37. годишњице једностраног проглашења независности кипарских Турака на ратом подељеном острву.

Дуго припреман потез Ердогана на Кипру

Лалић каже да је најава дефинитивног прекида преговора о стварању заједничке државе Турака и Грка потез који је дуго припреман, а реализација је почела подршком Ерсину Татару, новом председнику Кипра, који се такође залаже за стварање две државе на Кипру.

„Освоијо је тесну већину, 51,7 одсто гласова, али он је сада човек који уз Ердоганову подршку одлучује на северу Кипра. Нови председник турске државе на Кипру одмах је рекао да је идеја о стварању заједничке државе Турака и Грка на острву мртва“, каже Лалић и подсећа да је ова идеја осуђена и у Бриселу, Никозији и Њујорку, јер једнострани потези не могу никако допринети дефинитивном решењу кризе.

Преговори нису одмакли

Преговори о поновном уједињењу Кипра, који је подељен 1974. године после турске интервенције, воде се већ деценијама, али нису много одмакли од почетка.

Последњи пут су прекинути 2017. године, јер две стране нису могле да се договоре како да турска страна врати Грцима одузету имовину. Нису могли да се договоре ни ко ће у тој федералној држави имати колики мандат, а Грци су тражили да Турска повуче 30 хиљада војника са севера.

„Шта ће сада урадити генерални секретар УН Антонио Гутереш у овом тренутку није јасно. Као што је познато, преговори о поновном уједињењу Кипра воде се под покровитељством УН већ деценијама, али је Турска увек условљавала и није могло да се дође до решења. Тај однос је још више отежало проналажење нафте у водама источно од Кипра. Турци сада покушавају да преко непризнате државе на северу острва одреде своје поморске границе и раде истраживања нафте и гаса“, каже саговорник Спутњика и подсећа да је потрага за ресурсима наишла на осуде УН и ЕУ.

Обишао и „град духова”

Турски председник је, као што је и најавио, обишао и „град духова“ — Варошу, који је грчко становништво напустило после турске инвазије и поручио да се неправда учињена северном Кипру не може прихватити.

Његову идеја да отвори град који се налази „ни на чијој земљи“ Грци су назвали „провокацијом без преседана“.

Лалић каже да је очигледно да се ситуација око Кипра компликује, да су сада на потезу Уједињене нације, али и да не треба заборавити да је Европска унија поново упозорила Анкару да поштује међународно право, иначе ће се суочити са санкцијама.

„Ердоган заправо покушава да се понаша као лидер у исламском свету, поготово у региону Блиског истока, на Кавказу, Медитерану, али и на Балкану, покушава да се наметне као човек који је заштитник муслимана. Турска је велика земља, она има велики утицај у земљама у окружењу, али Ердоган почиње, како то кажу у Сирији, па и у Либији, да се понаша као што су се некада понашали османски освајачи. Он заправо сада покушава да се врати тамо где је Турска била некада, у време Османлија“, каже Лалић.

Шта зна Ердоган...

Професор Нишког универзитета Небојша Ранђеловић каже да замрзнути сукоб на Кипру посебно отежава чињеница јер је реч о две државе које су чланице НАТО-а.

Он додаје да је јасно да је Турска већ регионална сила, а да је очигледно главна Ердоганова политика управо јачање Турске као регионалне силе.

„Одатле и његово прилично независно политичко понашање у односу на политику НАТО савеза и уопште његово понашање у свим кризама које се тичу Блиског истока и Средоземља. Да ли Ердоган који се овако понаша зна нешто што ми не знамо, вероватно да, а шта је то, на то питање само он може да одговори“, каже Ранђеловић.

Он додаје да, иако прилично неочекиване и за дипломатску праксу несвакидашње потезе турског председника можемо делимично да тумачимо и као самовољу, Ердогану то дозвољава уставноправно стање у Турској.

„Читава Ердоганова политика усмерена је на то да се пре свега учврсти као лидер у сопственој земљи, а онда и као лидер у региону. Свако ко би евентуално сада дошао на његову позицију, вукао би такве потезе. Чини ми се да би другачија политика била непрактична, односно штетна по позицију коју председник сам по себи у једној таквој држави има“, оцењује Ранђеловић.