Најзападнији регион у Русији, Калињинградска област, апсолутни је првак државе у стварању добрих услова за особе са ограниченим могућностима кретања. Прошле године је овде, на обали Балтичког мора, отворено шест прилагодљивих плажа, на иницијативу јавне организације особа са инвалидитетом „Ковчег“, на чијем је челу Роман Арањин, извршни директор компаније „Обзервер“, која нуди решења за стварање окружења без баријера.
Пад са висине од 30 метара
У октобру 2020. године у близини Калињинграда је почео са радом главни пројекат Арањина — фабрика „Обзервер“, прво предузеће у Русији које производи електрична инвалидска колица.
„Точкове таквих колица не треба окретати рукама. Али радије бих описао емоције онога ко је први пут сео у електрична инвалидска колица на свом примеру. Ви седите у обичним колицима, чујете како неко позади говори, желите да се окренете у том правцу. Али не можете ништа учинити јер вас ваше тело не слуша. А овде само притиснете дугме џојстика и окренете се. Ово је потпуна слобода“, објашњава Роман Арањин у разговору за Спутњик. Он зна о чему говори.
Арањин је пилот по образовању. Током једног од параглајдинг летова почетком двехиљадитх, Роман је пао са 30 метара висине, повредио вратни део кичме и остао парализован. У почетку је могао да покреће само очи и мишиће лица. Захваљујући рехабилитацији која ја трајала шест година, поново је научио да делимично контролише кретање руку и прстију.
После тога, Роман је савладао контролу над теренским инвалидским колицима, које су се кретале уз помоћ џојстика. Наручио је на Тајвану и потпуно прилагодио себи, а затим је убрзо покренуо производњу узорака у својој малој фирми у Калињинграду.
„Док смо раније производили 50-60 електричних инвалидских колица годишње, сада производимо по 500, а са појавом фабрике очекујемо да достигнемо број од 2500 годишње“, каже Роман Арањин.
Према његовим речима, таква производња у Русији ће омогућити смањење коришћења услуга страних добављача. Сада Фонд за социјално осигурање, који Русима са инвалидитетом надокнађује куповину таквих уређаја, купује 70 одсто електричних инвалидских колица у Кини, а преосталих 30 одсто долази из Немачке. Са појавом фабрике у Калињинградској области то неће бити потребно.
„Шездесет одсто компонената наших колица је произведено у Русији. Од „неруског“ материјала имамо мотор-редуктор и електронику коју купујемо у Енглеској. Али, у ствари са електроником није све једноставно, јер је британска компанија са којом сарађујемо купила америчку одбрамбену компанију. И сада, да бих купио те џојстике, само што се крвљу не потписујем на свакој фактури и гарантујем да те џојстике нећу стављати на тенкове, авионе и слично. Мада, наш сопствени џојстик је скоро спреман“, признаје Роман Арањин.
Колица којима се управља дисањем
Цене електричних инвалидских колица произведених у Калињинграду варирају.
„Распон цена зависи од функционалности. То је само друга класа колица, попут аутомобила“, објашњава Арањин. „На пример, колица ’Обзервер максимус‘ су са погоном на сва четири точка, то је теренско возило које се може користити за вожњу по степеницама, песку на плажи, узбрдо за превазилажење нагиба до 40 степени. Ова колица имају два мотора од 1350 вата, а постоји и трећи који помера аутоматски контролисано седиште. Као и две батерије од 100 ампера. То су главне предности. А ’Обзервер стандард‘, наша основна колица, имају два мотора од 1300 вата и батерије од 33 ампер-сати“.
Компанија Романа Арањина је спремна и за сложеније изазове. На пример, они су направили и послали у Аргентину колица која се покрећуа дисањем.
„Момак од 35 година није померао руке, ни ноге, ни браду, јео је кроз цевчицу, једва је жвакао. Када су нас контактирали његови рођаци, одмах су нагласили да цена није битна. На крају смо за таква колица направили контролу уз помоћ дисања: издах и колица иду напред, снажан удах и иду уназад, слаб издах — удесно, слаб удах — улево. Касније ми се девојка са истим презименом као што има овај Аргентинац јавила на Фејсбуку и испричала ми о његовом одушевљењу када је сам могао да оде до реке. А пре тога су га гурали читав живот! Штавише, касније је момак написао књигу, венчали су се и недавно су добили дете. Разумем да смо мој тим и ја у непосредној вези са овим дететом: без нас га буквално не би ’надувао‘ (каже Роман уз осмех). Ово је веома охрабрујуће“, рекао је он.
Не правимо пространство за инвалиде
Према његовим речима, прилагођавање индивидуалним параметрима омогућава да колица буду што погоднија за клијента.
„Наш трик је у томе што чак и наша основна колица можемо максимално да оптимизујемо за клијента: прилагођавамо ослонац за ноге, џојстик и све остало. Ускоро ће чак и особа са СМА (спинална мишићна атрофија), која обично има јако искривљену кичму, моћи да проба наш нови производ — индивидуално седиште“, објашњава он.
Сталном побољшању готових производа помажу повратне информације запослених у фабрици, који се као и сам Роман Арањин, крећу у својим инвалидским колицима.
„У својим колицима се крећем већ три године. А ако, на пример, ручица одједном почне да се клима, онда само тражим од особља да ојачају или замене део, односно уређај се током рада континуирано модернизује“, каже саговорник за Спутњик. „Када фабрика достигне планирани капацитет, најмање трећина запослених ће бити људи у инвалидским колицима.“
Електрична инвалидска колица за неприступачна окружења
Према речима саговорника Спутњика, електрична инвалидска колица руске производње ће се моћи користити чак и у граду у којем нема такозваног приступачног окружења.
„Наша колица су врло лака, брзо се растављају и стају у гепек аутомобила. Основна колица сама могу да се попну на ивичњак од 7 центиметара. Да бисте се попели на ивичњак од 25 центиметара, потребан вам је неко ко ће нагазити на папучицу позади, то није тешко. Са друге стране, теренска колица се могу попети на ивичњак од 15 центиметара без ичије помоћи.“
Ипак, према његовим речима, ситуација са приступачним окружењем у Русији се мења набоље, а посебно у Калињинградској области.
„Важну улогу у том погледу је одиграло Светско првенство у фудбалу 2018. године, чије утакмице су се одржавале у Калињинграду, и покушали су да град учине што погоднијим за све навијаче. Већ дуги низ година, као део рада Калињинградске регионалне јавне организације особа са инвалидитетом ’Ковчег‘, контролишемо радове на путу који се изводе узимајући у обзир захтеве приступачног окружења. Трудимо се да ниједна стамбена или јавна зграда која би била недоступна за инвалидска колица, не буде изграђена“, каже Роман Арањин.
Колица само што нису „плесала“
Компанија „Обзервер“ не намерава да се ограничи на производњу инвалидских колица, колица за кретање по степеницама, рампи за инвалидска колица, бицикла са ручним мењачем и све врсте опреме за прилагодљиве плаже за особе са инвалидитетом. Планови укључују изградњу рехабилитационог центра „Обзервер“ на територији фабрике.
„Нажалост, у 80 одсто случајева људи са повредама вратне кичме умиру у првих шест месеци. Често чак и на интезивној нези. Желели бисмо да их доведемо код нас одмах након болнице како бисмо такве пацијенте и њихову родбину прилагодили животу у новим условима: да бисмо их упознали са електричним креветом како би избегли хроничне ране изазване притиском, научили их како да користе електрична инвалидска колица, учили их вежбама терапијске физичке културе“, објашњава Роман Арањин.
Упркос чињеници да је продаја електричних инвалидских колица у Русији приоритет, калињинградска фабрика планира да их продаје у великим количинама у иностранству, када успе да добије CE сертификат. Према речима Арањина, његова компанија има партнера у Гдањску, а они Пољаци који су купили руска колица говорили су врло позитивно о њима.
„Прошле године, на изложби ’Рехакер“ у Дизелдорфу, били смо најзанимљивији део руског штанда јер су наша колица ишла уз степенице, скакала и само што нису плесала! Посетиоци изложбе су прилазили и изненађено питали: „Made in Russia?“, каже он.
Сада се у фабрици „Обзервер“ радови већ захуктавају, а на засађених 10 хиљада квадратних метара травњака, Роман се шали да можете направити голф клуб за кориснике инвалидских колица.
