Совјетска влада, која се такмичила са Сједињеним Државама ко ће први да пошаље узорке Месечевог тла на Земљу 1969. године, разматрала је тада многе аспекте мисије. Према новооткривеним документима, једна од кључних тема била је да ли је руска лунарна станица Е-8-5 била спремна на време за лансирање.
Транскрипти разговора између кључних совјетских инжењера свемирске индустрије и министра генералног инжењерства Сергеја Афанасјева открили су забринутост да пројекат можда неће испунити очекивања и да ће наштетити угледу СССР-а. Москва је чак размишљала да укине пројекат, али ју је од тога одвратио главни инжењер Георгије Бабакин из „Дизајнерског бироа Лавочкин“, фирме која ради на совјетским програмима везаним за свемир.
„Ако Американци (са својим Аполом 11) слете на Месец 17. јуна и пошаљу нам узорке тла, да ли ће успети да их сакупе (...) Шта би се тада догодило? Шта би се догодило ако лансирање (Е-8-5 станице) буде неуспешно? (…) Ако се испостави да је машина успешно слетела, али сакупља Месечеву атмосферу уместо тла? То би била срамота!“, тврдио је Афанасјев.
Бабакин је касније убедио министра да би СССР у сваком случају требало да настави са лансирањем и да неће бити важно да ли је СССР добио узорке тла касније него САД, указује се у транскриптима. Инжењер је подсетио Афанасјева да је СССР изабрао другачији пут у погледу истраживања Месеца - употребом аутоматизованих машина уместо летова са посадом.
Страхови совјетског министра обистинили су се, јер ракета „Протон К“ није успела да пошаље станицу Е-8-5 на Месец због квара 14. јуна 1969. Лансирање следеће месечеве станице „Луна 15“ било је успешно, али се летелица срушила на Месец. То се догодило баш у тренутку када су први амерички астронаути стигли на Месец, успешно сакупљајући и доносећи кући више од 20 килограма тла Земљиног природног сателита. Током наредних шест година, СССР је послао још три месечеве станице, које су биле успешне у својој мисији враћања узорака тла на Земљу без учешћа астронаута.