Добар познавалац Далеког истока за Спутњик напомиње да је реч о највећем трговинском савезу на свету. Већ сада тих 15 земаља са друштвеним производом од 26 хиљада милијарди долара чине око 30 одсто глобалног друштвеног производа и са 2,2 милијарде становника такође чине нешто око 30 одсто светске популације, истиче наш саговорник.
Оно што је, такође, важно је да су у питању земље које имају солидне стопе привредног раста, у којима средња класа достиже све већу потрошњу, па је то тржиште све интересантније за произвођаче.
Први пут део заједничког трговинског споразума
До потписивања Свеобухватног регионалног економског партнерства на виртуелном састанку АСЕАН-а у Ханоју дошло је после осам година дугог преговарања. Поред 10 држава-чланица те асоцијације, међу којима су Малезија, Филипини, Индонезија и Вијетнам, потпис на споразум су ставиле и могло би се рећи ривалске регионалне силе, Кина, Јапан, Јужна Кореја, као и Аустралија и Нови Зеланд. Оне су први пут постале део заједничког трговинског споразума, што му даје посебан значај.
Идеја је потекла од земаља АСЕАН-а са намером да олакшају међусобну трговину постепеним укидањем тарифа, што би појефтинило робу и учинило је доступном у том региону. За оне који су били само извозници у земље изван тог блока, предвиђени су подстицаји како би градили своје ланце снабдевања у земљама-чланицама РЦЕП-а.
И економски и политички аспект
По оцени Коркоделовића, ово партнерство треба посматрати са економског, али и политичког становишта.
„Са економског становишта, то ће међу чланицама значити смањивање тарифа у просеку за око 91 одсто у наредних 10 до 15 година за различиту индустријску и пољопривредну робу и биће установљена нова правила када су у питању електронска трговина, инвестиције, сектор услуга, заштита интелектуалне својине, кретање радне снаге“, објашњава наш саговорник.
Он подвлачи да је реч о просечном смањењу царина и да се на неку робу она уопште неће плаћати, док ће на неку бити задржана и то у различитим износима. Тако ће, на пример, царина на познату јапанску ракију саке бити нижа 60 одсто, али само када је Јапан извози у Кину и Јужну Кореју. Различити су нивои од земље до земље и због тога је, између осталог, то био мамутски посао како ускладити све параметре, сликовито објашњава Коркоделовић.
„У сваком случају, ово би требало да значи даљу интеграцију привреда, нарочито на подручју источне и југоисточне Азије и Аустралије. То ће бити веома важно, нарочито због тога што су сада у глобалној привреди доминантна два тренда. Први је започет, неки кажу, са администрацијом америчког председника Трампа, али је и раније била уочљива тежња да се смањује зависност америчке привреде од глобалне“, напомиње он.
За разлику од Трамповог противљења мултилатералној сарадњи, што је показао одмах пошто је ушао у Белу кућу и САД извео из Транспацифичког партнерства, са РЦЕП-ом тај мултилатерализам у значајној мери оживљава у Азији, сматра добар познавалац прилика на Далеком истоку.
А САД и Индија
Други тренд је то што земље југоисточне Азије опет имају улогу динамо машине светске привреде. Пандемија је жестоко погодила и азијски континент, али су се у значајној мери нарочито земље источне и југоисточне Азије опоравиле релативно брзо, подвлачи Коркоделовић. Укупан привредни раст читавог азијско-пацифичког региона ће бити 0,9 одсто у плусу, што је, како каже, добро у односу на катастрофалне резултате у САД и ЕУ.
„Што се тиче политичких момената, значајно је што ће две велике привреде, САД и Индија, прва и трећа привреда света, бити ван овог споразума, свака из својих разлога. САД због све већег унилатерализма, затварања и протекционистичких мера, а Индија зато што сматра да услови овог споразума у значајној мери могу да нашкоде њеној привреди“, истиче Коркоделовић.
Пољопривреди Индије, која је још доминантно сеоска земља са више од 65 одсто становништва које живи на селу, смањењем царина могли би штету да направе аустралијски и новозеландски производи.
То велико отварање за производе држава-чланица споразума сигурно би угрозило привредни раст Индије, која тренутно има дефицит у спољној трговини са 11 од 15 чланица РЦЕП-а, истиче он. Уз то додаје да Индија са Кином има све компликованије односе и бројне неуралгичне тачке, што је такође један од разлога зашто Индија није приступила споразуму.
Сви ти проблеми се неће лако решавати, поготово што их САД обилато користе, каже Коркоделовић који није оптимиста да би до приступања Индије споразуму могло да дође, иако су јој и даље остављена отворена врата.
Окренутост тржишту сопственог региона
На питање хоће ли овај споразум значити и окретање несумњиво снажних и извозно оријентисаних привреда какве су Јапан, Јужна Кореја, Кина, пре свега, тржишту тог региона, уместо неким другим, наш саговорник одговора потврдно.
У оквиру РЦЕП-а требало би да буду сачувани ланци снабдевања који су били јако угрожени и још увек су због пандемије, али и протекционистичких мера САД.
„Здрава логика каже да у тренутку када су САД преокупиране пре свега санирањем пандемије, а то је слично и у ЕУ, оно здраво језгро глобалне привреде је у азијско-пацифичком региону и нормално је да ће бити лакше остваривати извоз и увоз међу државама тог региона, а поготово међу чланицама РЦЕП-а“, каже Коркоделовић за Спутњик.
И док је кинески премијер Ли Кећанг споразум, дугорочно гледано, описао као победу мултилатерализма и слободне трговине, поједини западни медији попут Би-Би-Сија у њему виде ширење кинеског утицаја у региону.
Оно што је, међутим, неупитно за највећи број анализа је да се глобални токови економије све више окрећу према Азији и управо према земљама које чине тај споразум. Коркоделовић тако напомиње да је једна од држава АСЕАН-а, Индонезија са преко 270 милиона становника, међу првих 10 привреда света мерено паритетом куповне моћи.
Те државе, истиче он, успевају да балансирају између САД и Кине. Он подсећа да су почетком октобра, када је амерички државни секретар Мајк Помпео био у мисији придобијања тих земаља ради сврставања на страну Вашингтона у сукобу са Кином, оне отворено рекле да их поштеде раздора јер им је у фокусу привредни развој, због чега су управо оне и иницирале и покренуле формирања РЦЕП-а.
