Глобус пречника 3,1 метар и масе 3,5 тоне израђен је средином 17. века у немачкој покрајини Шлезен (Шлезвиг-Холштајн). Војвода Карл Фридрих од Холштајн-Готропа даровао га је 1717. Петру Великом као дипломатски поклон током Северног рата.
Његова јединствена конструкција омогућавала је спољном глобусу (с картом Земље) и унутрашњем планетаријуму с небеским сазвежђима да се обрћу истовремено. Унутра су се налазили сто и клупа, на коју је могло да седне 12 људи.
Од 1726. године глобус је био у Кунсткамери, али је 1747. озбиљно оштећен у пожару. Од њега је остало само неколико металних детаља и срцена врата с грбом Холштајна, која су сачувана игром случаја. Глобус су реконструисали механичари Б. Скот и Ф. Н. Тирјутин, уз помоћ картографа И. Ф. Трускота и сликара И. Е. Гримела.
Током Другог светског рата глобус су отели нацисти, па се од 1942. до 1947. године налазио у Немачкој. Враћен је Совјетском Савезу и превезен у Лењинград 1948. године.
Директор Музеја антропологије и етнографије Андреј Головњов рекао је да је планирано да се уз помоћ дигиталне технологије створи виртуелни „клон“ Великог академског глобуса, који је на изложби представљен као статични експонат.
„Ефекат тог глобуса је у томе што се он није просто вртео, него је својим обртањем, онима који се налазе у њему, стварао илузију бестежинског стања — то је 17. век! Хтели бисмо да вратимо том глобусу истинску мисију — да буде атракција, али ћемо ту мисију покренути у сајбер-формату“, рекао је Головњов.
За сада се прикупљају разни пројекти за остварење ове идеје, а Головњов се нада да ће у најкраћем року најбољи пројекат бити реализован.
Према његовим речима, разматрају се разни модели за стварање виртуелног глобуса, који подразумевају коришћење специјалних наочара или кацига, или седење у фотељама виртуелне реалности.
Припрема за величанствени јубилеј
У плану је, како је додао Головњов, да у наредних неколико година буде реконструисана и кула Кунсткамере, која је њен централни архитектонски елемент. Он се нада да ће кула бити обновљена за 350. годишњицу рођења Петра Великог, која се обележава 2022. године.
„У ротонди ће бити Teatrum mundi, какав је и био универзални енциклопедијски први музеј, у којем је цео свет у једној просторији. А на првом спрату ћемо представити копнене експедиције и путовања око света“, навео је Головњов.
Планирана је и обнова остала три спрата куле, од којих је на последњем смештен Велики Готорпов глобус.
Историјско здање Кунсткамере, у којој је смештен Музеј антропологије и етнографије Руске академије наука, представља архитектонску доминанту Санкт Петербурга, а њена кула је један од симбола града. Налази се на универзитетској обали у Санкт Петербургу, окренута према Зимском дворцу.
Кунсткамера је својеврсни симбол природних наука у Русији. Брзо је постала место образовања и научних истраживања. Ту је радио и Михаил Ломоносов, који јој је оставио пуни опис колекције минерала.
Музеј је данас један од највећих и најстаријих етнографских музеја на свету, а његова колекција садржи више од 1,2 милиона артефаката.
