Документ од 70 страница под називом „Елементи кинеског изазова“ припремила је Канцеларија за планирање политике Стејт департмента, а објавио је Аксиос. План је направљен по узору на „Дуги телеграм“, спољнополитички нацрт из 40-их година прошлог века, чији је аутор тадашњи амерички амбасадор у Совјетском Савезу Џорџ Кенан, који је описао земљу као „веома осетљиву на логику силе“, за чије се задржавање залагао.
Спис „Елементи кинеског изазова“ је препун конзервативних тонова и промовише америчку изузетност, али не залази у потпуности у сферу „сукоба цивилизација“. Тај манир примећен је код бивше шефице Канцеларије за планирање политике Кирон Скинер, која је у почетку и водила тим који је креирао план. Она је прошле године упоредила ривалство Америке са СССР-ом са ривалством са Кином, рекавши да је прво била „борба у западној породици“, док је друго „фрапантно“ у смислу да је „ово први пут да имамо великог конкурента који није кавкаски“.
Кинеска претња
У новим папирима Стејт департмента наводи се да је време да се разбије оптимизам у вези са Кином који је преобликовао америчку политику према њој дуги низ година. Вашингтон би Кину требало да сматра „претњом по успостављени светски поредак, вођену необичном мешавином марксизма и лењинизма и екстремном верзијом кинеског национализма владајуће Комунистичке партије“.
Наводи се да Кина по својој природи има слабости, укључујући ограниченост иновација, потешкоће у стварању савеза, демографску неравнотежу, деградацију животне средине, трајну корупцију и трошкове одржавања реда или, како то документ описује, „праћење, цензура и индоктринирање 1,4 милијарде људи у Кини“.
Спомињу се и „болест, смрт и социјална и економска девастација коју је широм света изазвала пандемија вируса корона, који је потекао из Вухана“, што је, према тврдњи Стејт департмента, довело до међународног беса према Пекингу због небриге за људски живот, равнодушности према благостању других нација и занемаривању међународних норми и обавеза.
У документу се наглашава да Вашингтон криви кинески политички врх, а не кинеску културу.
„Слобода и демократија могу да процветају и у Кини као што то чине на Тајвану, Хонгконгу и у Јужној Кореји“, додаје се.
Стварање светског поретка предвођеног САД
За суочавање са „кинеским изазовом“ биће потребан вишестрани приступ који ће омогућити Сједињеним Државама да одрже слободу у својој држави и остатку света.
Стејт департмент наводи десет тачака деловања неопходних за обуздавање Кине.
Вашингтон најпре мора да очува уставни поредак, негује растућу економију засновану на слободном тржишту и негује грађанско друштво у својој држави.
Потребно је да одржи најмоћнију, агилну и технолошки најсавременију војску на свету како би заштитила америчке економске интересе.
Такође, потребна је интензивна едукација становништва, како би остварили конкурентску предност у науци и технологији, али и како би образовали кадар за кинеске студије. Америчке дипломате, војни стратези, економисти, технолози и политички теоретичари морају да буду добро упућени у језик, културу и историју земље, додаје се у документу, што указује на недостатак америчких стручњака за Кину.
Американце такође треба подучавати о кинеској претњи, јер само се од информисаног становништва може очекивати да подрже сложену политичку комбинација која ће Сједињеним Државама омогућити слободу, пише у документу.
На међународном нивоу, документ „Елементи кинеског изазова“ предвиђа да САД треба да преиспитају свој савезнички систем и међународне организације. Савезници ће морати да се пријаве за ефикаснију поделу одговорности, а међународне организације мораће да се реформишу тамо где је то могуће и да одступе тамо где је то потребно.
САД ће и даље морати да сарађују са Кином само због њене економске снаге, али један од њихових примарних циљева је елиминисање зависности од Кине када је реч о неопходним материјалима и роби, преноси РТ.
Велико такмичење у моћи
Откривени документ поклапа се са логиком „великог такмичења у моћи“, која је постала фокус спољне политике Трампове администрације, али се може пратити до „штаба за Азију“ његовог претходника Барака Обаме. Потреба за перцепцијом Америке као силе предодређене да управља светом ужива двостраначки консензус у Вашингтону.
Америка Кину и, у мањој мери, Русију види као ревизионистичке нације које покушавају да разоре униполарност постхладноратовоског света. Вашингтон их оптужује за ауторитарност и различита недела.
Обе државе се заправо залажу за мултилатерализам и право суверених нација да усвоје политичке системе за које сматрају да одговарају њиховим културама и потребама. Истичу да је критика само део америчких напора да одрже корак са конкуренцијом користећи политички утицај након што је губи на економнском плану.
