У Србији су синоћ ступиле на снагу нове епидемиолошке мере, угоститељски објекти и продавнице раде до 21 сат, од вечерас се заустављају и 24 ноћне линије у Београду.
Професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба каже да је потребно најмање недељу дана да постојеће мере дају ефекат, као и да се прави ефекат најбоље види за 10 до 12 дана.
Он додаје да се ситуација свакодневно прати и анализира и каже да уколико постојеће мере не дају ефекат, постоји могућност за увођење нових.
1. Додатно скраћење радног времена
„Ту не мислим на полицијски час. О томе се не размишља. Али ако настави да расте број оболелих, мораћемо да размишљамо о још неким мерама. Оно што би још могло да се уради, то је додатно скраћење радног времена“, каже др Тиодоровић.
2. Рад од куће, деца у вртић уз потврде да родитељи морају на посао
„Такође, није искључено да се препоручи да свако ко може ради од куће, и да се деца не воде у вртић, већ да иду само са потврдом родитеља да морају да раде“, објашњава наш епидемиолог.
3. Дистанца и одређен број људи у превозу
„Оно што је велики проблем, јесте саобраћај. У градском превозу би строго требало поштовати број особа који може да буде у превозу, дистанцу међу путницима, и да може да се седи само на означеним седиштима. Сви велики градови имају тај проблем, Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, али то треба да важи за све градове, а поготово и за оне фирме које имају организован превоз запослених“, наводи објашњава проф. др Тиодоровић за „Телеграф“.
Поновио је да је на њега страшан утисак оставила смрт младог пацијента ноћас у Нишу, од 45 година. У том смислу казао је да је овај случај доказ да вирус не напада и не даје тешку клиничку слику само код старијих, и још једном апеловао на младе да се придржавају мера.
„Са младима морамо да причамо на другачији начин, не да им претимо, наређујемо, већ да им сугеришемо. Нама је ноћас умро човек од 45 година. На мене је то оставило страшан утисак. Имали смо у јулу смрт пацијента од 28 година. То је страшно. То треба ставити до знања. Није то само болест која се односи само на старије ризичне категорије и хроничне болеснике. Код млађих јесте ређе, али млади су врло важни због преношења. У том смислу мислим да много више треба да се ради са њима, медији су ту веома важни“ каже проф. др Тиодоровић.
Каже да би предложио свима онима који и даље не верују у ову болест да се пријаве као волонтери у ковид центре.
„Ако ништа друго, нек носе болеснике, боце за кисеоник, и ту могу да виде да је то борба за сваки живот и то сваки минут, а не сат и дан“, казао је он.
Прочитајте још:
