Њено откриће изледало је као на филму.
Наиме, она је сасвим случајно у бечком архиву пронашла документа која говоре о састанцима политичког врха тадашње Аустро-Угарске у циљу формирања албанске нације.
На крају свог дела „Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације“ Толева је написала:
„После детаљног проучавања архива можемо тврдити да на почетку 20. века албанско становништво још не представља оформљену нацију. Етничке групе у Албанији живе изоловано, немају веза међу собом, осим кад ратују. Могућности за њихово зближавање су практично ништавне, а убиства уобичајена, чак и за људе из истог клана“.
Он аје навела и да у тој земљи постоје два основна дијалекта, али они су толико различити, да се људи скоро не разумеју.
„Не постоји јединствени књижевни језик, већ више од двадесет различитих начина писања на локалним дијалектима. Коефицијент писмености не прелази чак ни 2%. Становништво припада трима вероисповедањима – муслимани, православни и католици. Албанци немају национално сазнање, немају опште интересе, не исказују солидарност и не развијају се у правцу буђења националних осећања. Према томе, почетком 20. века не постоји албанска нација“, закључила је.
Због невероватних открића о албанској нацији, Теодора је, према наводима пријатеља пријатеља, осећала да је неки људи прате. Преминула је 2011. године у својој 43. години, званично од рака. Међутим, њени пријатељи су остали у сумњи.
Прочитајте још:
